Svetislav Basara, književnik: Digao sam ruke od Mitomanije

Inače, ovaj Fond počeo je svoj rad još 1991. sa ciljem prikupljanja popularisanja imena koji nosi ime znamenitog zrenjaninskog književnika i teoretičarta umetnosti. Ceremonija dodele nagrade će se, po tradiciji, održati u zrenjaninskog Baroknoj sali Gradske kuće, a sama nagrada se sastoji od povelje, objavljivanja Basarine knjige u izdanju Narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ i novčanog iznosa. Termin uručenja biće naknadno saopšten, ali cveć sama vest o dodeli ovog prestižnog priznanja bila je povod da se kroz razgovor sa laureatom osvrnemo na njegov sveukupan književni rad, s obzirom na to da se i sama nagrada, čiji je Basara dobitnik, dodeljuje za celokupan doprinos ovdašnjoj kulturi.

 Kažete u jednom svom eseju da Vizantija, u stvari nije nestala, nego je iz egzoterije prešla u ezoteriju, dakle u jedno onirično stanje. Može li se nestanak svih civilizacija protumačiti uslovno?

- Civilizacije nikada ne nestaju. Znači ono što je najbolje u njima to ostane, poprimi nove oblike, kako to Arnold Tojd i govori „afinizuje se”, a ono što je loše u civilizacijama, to nestaje, i to je zapravo uzrok nestanaka civilizacija, ali, znači imamo svo nesleđe počev od Egipta, od Sumera, starih tih civilizacija, Persije, Stare Grčke, Rima, to je ugrađeno i dan danas u sistem u kome živimo.

 Smatrate li i dalje „Kinesko pismo” svojom najboljom knjigom, iako je, kako kažete, s mukom otrgnuta od ništavila?

– Ne. Nikad je zapravo nisam ni smatrao svojom najboljom knjigom, jednostavno smatrao sam je svojom najsvežijom knjigom. To je bilo pisano na početku moje karijere, znači ja sam naiskreniji bio tad. Sad, kakvi su rezultati estetski, umetnički... sa ove tačke gledišta ne bih to nikada napisao, ali volim tu knjigu i smatram je najautentičnijom.

 Da li vam je žao što Vaša podrobna analiza trojstva Niče, Frojd i Staljin, koje ste obradili u „Srcu zemlje, potpada pod literaturu”, a ne pod nešto egzaktno, jer ste izneli i niz faktografskih momenata?

- Ne, zašto bi mi bilo žao. Ljudi iz jedne epohe su povezani uprkos ogromnim razlikama među njima, ljudi koji žive u jednoj epohi su povezani nekim vezama koje se ne vide možda, i možda su najčvršće povezani tamo gde su najviše rastavljeni.

 Poznat je Vaš stav o mitomaniji, iznet recimo u „Vučjem brlogu”. Da li su i vaše nove knjige nastavak te, ne samo postmodernističke poetike, nego i doslednost pisanja na latinici, S obzirom da ste izjavili da ćirilicu ne koristite?

- Nisam baš tako decidirano rekao. Ja pišem latinicom iz prostog razloga što smatram da je ovo jedna ćirilica koja nema veze sa autentičnom ćirilicom, kao što na primer Bugari imaju autentičnu ćirilicu. Što se tiče lokalne mitomanije, ja sam jednostavno digao ruke od bavljenja time, jer jednostavno ona je toliko ukorenjena ovde, da će trebati vreme, a tekst tu neće pomoći ništa da se to stanje premosti.

        Nemanja Savić