СТРИП КОРТО МАЛТЕЗЕ Неодољива тајанствена Венеција

Капетан Корто Малтезе први пут се у нашем Универзуму појављује 1967. у стрипу “Балада о сланом мору” (у црно-белој верзији, на страницама италијанског стрип магазина “Наредник Кирк”, названог тако по популарном стрипу Хуга Прата који је цртао током боравка у Аргентини); Кортово појављивање нимало није помпезно - он је разапет на сплаву који је препуштен на милост и немилост Тихом океану а спасава га агресивни, брадати Рус познатог презимена Распућин. После успеха „Баладе...“ и паузе од три године, Прат (1927-1995) наставља да исписује/исцртава Кортове доживљаје, најпре у епизодама од по 20 табли (што је дужина идеална за стрип ревије); премијере тих прича биле су у француском магазину „Пиф гадгет“ са којим је Прат интензивно сарађивао кад се из Италије преселио у Француску. Из „Пиф“-а Корто се ширио даље, у белгијски „Тинтин“, италијански магазин који се звао „Корто Малтезе“ и многе друге. У Југославију је стигао преко београдског часописа „Пегаз“ (који је уређивао Жика Богдановић; у овом издању звао се „Корто Малтежанин“), сарајевског магазина „Стрип Арт“ (уредник Ервин Рустемагић) те „Политикиног забавника“, односно албума различитих издавача. Приче о Кортовим авантурама широм мора и меридијана у првим деценијама 20. века накнадно су колорисане и сабиране у албуме, различитог обима. “Darkwood”-ov албум „Венецијанска бајка“, део је серије од 12 албума са Кортовим доживљајима, штампан ћирилицом, у пуном колору са тврдим корицама.

„Венецијанска бајка“, оригинално објављена 1977, води романтичног морнара у бисер Јадранског мора; „изазван“ писмом мртвог пријатеља Барона Корвоа, што је псеудоним историјске личности – писца Фредерика Вилијама Ролфа – у коме он тврди да је разоткрио тајну нестанка Соломонове печата, дијаманта са мистичко-магичним моћима. Легенда о овом предмету обухвата мноштво крађа и превара, жртвовања поклоника, убистава и страдања агената и завереника, скривања, откривања и нових нестајања... И људи које Корто среће док трага за разрешењем мистерије једнако су тајанствени и егзотични, ексцентрични и ментално лабилни. Свако од њих зна део тајне на основу кога наставља свој пут ка открићу жељеног предмета. Корто је, као странац, у позицији да спаја различите, међусобно супротстављене стране и да на основу фрагмената сачињених од историјских чињеница, езотеријских учења, људских страсти, комплекаса, лудила и пуке случајности састави колико-толико целовиту причу. Свој удео у легенди имају и тајна друштва, млади фашисти, државна полиција и песник Габријеле Д’Анунцио. У маниру узбудљивог историјског трилера Прат заплиће факте и фикцију, стварне и измаштане личности, оно што се догодило са оним што се могло догодити.

Равноправан јунак приче је и Венеција (у којој је Прат провео детињство) са скривеним двориштима и трговима, тајанственим степеништима, торњевима и крововима, са орнаментима и статуама донетим из различитих делова света, са слојевима историје различитих народа који су живели на овом простору. Коначно, јунак стрипа је и Пратова стваралачка самосвест и аутоиронија којом се дистанцира од приче односно заокружује је инсистирајући на раскидању магије приповедања зарад театралног свођења рачуна (поворком јунака ове епизоде) и Кортовог одласка у нове авантуре.

Прат и његов (анти)јунак Корто уверени су да реалност није онаква каквом се чини, да у њој нема ничега трајног и јуначког; истина зависи од положаја оног ко о њој сведочи односно од ауторове воље да нешто прогласи битним. Отуда је овај стрип специфичан „случај“ постмодернистичког еклектицизма и као такав тражи повећану читалачку пажњу како би се спознале фине нијансе приповести, поигравање фактима и константни уплив магијског у реалност. По овом маниру Прат је близак Х. Л. Борхесу који је истину представљао као фикцију (за разлику од других писаца коју су фикцију покушавали да представе као истину).

На визуелној равни стрипа, Прат се мајсторски поиграва стилизованим, минималистичким цртежом који представља тривијалне и чудесне призоре измештене од уобичајеног и очекиваног, а све на радост правих љубитеља „прича у сликама“ и преданих пратилаца серијала који има култни статус као ремек-дело уметничке баштине 20. века.

Илија Бакић