Преминуо књижевник Давид Албахари
Књижевник Давид Албахари преминуо је после дуже болести у Београду у 76. години, саопштила је данас породица.
Албахари је рођен 15. марта 1948. године у Пећи.
Прву књигу, збирку прича "Породично време", објавио је 1973, а први роман "Судија Димитријевић" 1978. године.
Добитник је НИН-ове награде за роман "Мамац" 1996. године и награде Златни сунцокрет за збирку прича "Сваке ноћи у другом граду" 2008. године.
Књиге су му преведене на 21 језик.
За збирку прича "Опис смрти" добио је Андрићеву награду.
Албахари је превео велики број књига, прича, песама и есеја многих америчких, британских, аустралијских и канадских писаца, укључујући Сола Белоуа, Владимира Набокова и Маргарет Етвуд, као и драмске текстове Сема Шепарда, Керил Черчил, Саре Кејн и Џејсона Шермана.
У периоду између 1973. и 1994. године радио је у редакцијама више београдских и новосадских часописа и издавачких кућа – "Видици", "Књижевна реч", "Писмо", "Културе Истока", "Политика", "Мезуза", едиција "Прва књига" Матице српске.
Био је члан САНУ, српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва.
Добитник је 2022. године и Међународне награде за књижевност „Александар Тишма“ за роман „Данас је среда“, објављен на немачком језику, одлуком жиријс у саставу: Петер Хандке, Илма Ракуза, Ласло Мартон, Владислава Гордић Петковић и Матијас Енар.
“Албахари је аутор импресивног приповедачког опуса који настаје већ пуних пола века; колико год посвећен интимистичким анализама нестабилног постмодерног идентитета, Албахари обрађује и мучне теме рата и злочина, настојећи да предочи страдања и патње у вртлогу историје свих оних обичних, малих јунакиња и јунака које одликују стоицизам и скрушеност. Током деведесетих година, саставни део његовог прозног опуса постају, и од тада су стално присутни, мотиви историје, избеглиштва, реконструкције индивидуалног сећања, конфликти и суочавања приватног осећања света и историјске реалности“, наведено је у саопштењу жирија, које је потписала проф. др Владислава Гордић Петковић, уз напомену да Албахари завређује признање "Александар Тишма" не само због тока и опсега свог деловања у литератури и култури, већ и због "високог уметничког домета узбудљивог, разноликог, чујног и утицајног књижевног дела које оставља трајан траг у имагинацији његових читалаца и поетици његових књижевних следбеника”.