Нова поетска књига Симона Грабовца
Под окриљем Банатског културног центра објављена је нова поетска збирка Симона Грабовца „Ложа”. Грабовац је у српску поезију пристигао на таласу неоавангардизма с краја седамдесетих година, до сада је објавио 30 књига поезије, а по речима песника и књижевног критичара др Зорана Ђерића, у „Ложи” се „одважно препустио чиновима писања и рефлексије“.
„Аутопоетичност, проблематизација позиције песника, присутна од прве књиге, остала је и даље једна од одредница Грабовчеве поезије”, наводи Ђерић. По његовим речима, формално збирка није компактна, већ хетерогена, односно понавља неке већ знане поступке и теме, али и најављује нове, но то заправо и јесте, појашњава Ђерић, одлика Грабовчевог песништва.
„Својевремено сам, пишући о песничким књигама Симона Грабовца, указао на то да се оне понашају као концентрични кругови. Све његове књиге се негде додирују, а песме, организоване у циклусе, као да увиру-извиру једна из друге. У сваком случају, то да је реч о брижљиво осмишљеној композицији како појединачних књига, тако и целокупног, досадашњег песничког опуса, показатељ је и поетичко „уцелињење“ - термин који користи сам песник - које можемо сад већ да пратимо из књиге у књигу”, истиче др Ђерић, уз напомену да је Грабовцу и даље важно инсистирање на другости, на разлици, на толеранцији која и у песништву данас има адекватно покриће.
Књижевник Радован Влаховић је, пак, „Ложу” већ од првог читања доживео као „својеврсну песникову потребу да регенерише унутрашње биће, како своје тако и свог песничког субјекта”. „’Ложу’ тумачим као постељицу која је држала на окупу сав поетички хаос, сва лудила, дамаре и праске који су се дешавали у ауторовој глави, док се није родио ембрион који је растао, стасавао, заштићен ложом у питомом завичају, у души песника. Ембрион је узрастао до фетуса који је доцније породио ново младо и регенерисано у песнику песничко биће”, вели Влаховић.
По њему, „изнова рођени песник” Симон Грабовац је „Ложу”, која је спој енергије језика, ритма, ироније, парадокса, инверзија језика, једном речју уметничка језичка креација, преобразио у књигу коју, заједно са поетским субјетом, оставља читаоцима: „’Ложа’” се савременим читаоцима нуди као нова непоновљива песничка причест која се као духовна кретња ка бесконачном хаосу, из ког је створена, уздиже изнад свог домаћина песника и постаје флуид што отвара мноштво асоцијаја код читаоца, тера га мисли у овом времену несклоном поезији, кад се живи по аутоматизму и кад је литература престала бити критичка свест савременог човека”.
М. Стајић
