Нобел за књижевност Петеру Хандкеу и Олги Токарчук

"Хандке је добио Нобелову награду за 2019. годину за утицајан рад који је лингвистичком генијалношћу истражио периферију и специфичност људског искуства", навела је Академија у образложењу.

Хандке је рођен 6. децембра 1942. године у немачком граду Грифену, а оно што је за српску јавност и читалачку публику посебно значајно у овој вести је то што је Хандке велики пријатељ Србије, писац који је овде боравио више пута, који је посећивао Косово и Метохију , писао и говорио о њему, о Србији, српском народу,српској литератури коју је представљао у свету.

Лист „Франкфуртер рундшау“ је поводом објављивања О “Трагичном интензитету Европе - Литератури из Србије” 71. одабиру српске литературе у издању књижевног часописа “Свеска”Лист у коме је учествовао и Петер Хандке, констатовао да Хандке "уме да претерује када је у питању Србија".

Због тога је често био нападан и оспораван.

Током рата у БиХ, боравио је у сукобима захваћеним подручјима и написао жестоко оспоравани есеј "Правда за Србију", у којем се залагао за диференцирани приступ западних земаља и против сваљивања кривице само на српску страну.

У априлу 1999. на почетку бомбардовања СР Југославије, Хандке је допутовао у Србију, у знак протеста вратио Бихнерову награду, иступио из Католичке цркве, а од немачког министра Рудолфа Шарпинга је захтевао да му врати све његове књиге. Хандке је 1. новембра 2012. године изабран за иностраног члана САНУ, а Повеља о чланству му је уручена 9. априла 2013. године.

Он је 29. маја 2013. добио посебну плакету 50. Дисовог пролећа и том приликом превео песму „Можда спава“ Владислава Петковића Диса на немачки језик, а рукопис поклонио градској библиотеци у Чачку.

Олга Токарчук је Нобелову награду за 2018. када нагрда за књижевност отказана због скандала у којем је супруг једне од чланица Шведске академије Жан-Клод Арно осуђен за два силовања 2011. године, донила, како се наводи у у саопштењу Академије, "због наративне машту која са својом енциклопедијском стршћу представља прелазак граница као форму живота".

Токарчук је тек 15. жена која је добила Нобелову награду за књижевност за више од једног века, колико се то признање додељује, а и први писац из Пољске који је добио Букерову награду.

Токаршук је и познати актвивиста, и носилац је пољско-немачког признања " Мост", које се додељује за пормоцију мира, демократског развоја и међусобног разумевања међу народима Европе.

Рођена је 29. јануара 1962. године у пољском граду Сулехов.