На Сајму књига у Београду необично издање посвећено Пазолинију
Промоција српског издања графичке новеле „Пазолини”, у присуству аутора Давидеа Тофола, познатог по томе што у јавности носи маску, и Паоле Бристот, председнице Удружења „Вива комикс”, одржана је на штанду Италијанског института за културу у Београду у оквиру Београдског сајма књига.
Велики број поклоника стрипа окупио се на промоцији која је била веома оригинална, јер је поред разговора са аутором, сам Тофоло узео гитару и на крају одсвирао две нумере, једну коју изводи са својим бендом „Ћинкве алегри рагаци морти” (Петорица веселих мртвих младића), а другу је импровизаовао и осмислио на лицу места.
- Ову књигу могу назвати „мета” књигом, где сам користио машту, а особа која представља Пазолинија, митоман, користи читаве реченице из Пазолинијевих интервјуа. Ово је једно замишљено путовање у различита места у Италији, која су везана за живот и биографију Пазолинија - рекао је Давиде Тофоло. Он је појаснио да носи маску, јер она показује управо жртву коју је Пазолини принео и ту је страдало и његово тело, али је то била и егзистенцијална жртва. Маска коју носи показује да „можемо да се сачувамо од јавности, иако смо део ње”.
Разговор је водио директор Италијанског института за културу у Београду, Роберто Чинкота. Након промоције, Тофоло је потписивао српско издање графичке новеле свим окупљеним фановима. Српско издање, реализовано захваљујући подршци Италијанског института за културу у Београду, објавила је Издавачка кућа „Комше”, у сарадњи са Удружењем „Вива комикс” и садржи завршну реч познатог српског стрип аутора Зографа.
Давиде Тофоло, рођен у Порденонеу 1965. године, један је од најзначајнијих аутора графичке новеле у Италији. Публици је познат по свом заштитном знаку - маски у облику лобање.
Награду за издавача године на Београдском сајму књига јуче су равноправно додељене „Прометеју” и „Православној речи” из Новог Сада, саопштили су организатори. На свечаности уручења Награду за издавачки подухват године добио је Службени гласник за „Сабрана дела Франца Кафке” и „Сабрана дела Станислава Кракова”.