Књиге које морате прочитати пре него што умрете
Митски свет познат под називом Средња земља измишљен је између два светска рата. Као професор на Оксфорду Џ. Р. Р. Толкин је предавао англосаксонски, староисландски и средњевековни велшки и преводио “Беовулфа”.
Његова визија и осећај зла које се приближава, “били су обликовани дубоком посвећеношћу католичанству и службом у Првом светском рату где је изгубио готово све блиске пријатеље: Фродо и Сем, јунаци „Господара прстенова” који се муче да би дошли до Мордора, нека су врста изломљеног одраза у огледалу младих војника који су се борили у кланици на Западном фронту”.
Иако су и „Хобит” (објављен 1937) и „Господар прстенова” (први том објављен 1954) били популарни, средином шездесетих су “експлодирали”! Младу публику је очарала Толкинова машта, величанственост његових прича из прехришћанског– митског - времена, опсесивна каталогизација историје, језика и географије измишљеног света.
Многи савремени тумачи, посматрајући ова дела из призме друштвене критике, матрали су, и сматрају, да су поједини аспекти Толкиновог света били у складу са ставовима хипика, противника ратова, бораца за људска права и других који су се борили да промене ред и поредак. Заправо, Толкинове вредности биле су идеалне за контракултуру шездесетих: “Цела генерација младих Американаца могла је да се изгуби и заборави на своје муке читајући тротомни еп”... У том смислу, заговарао се став да је Средња земља била књижевни бег за генерације које су прогањали рат у Вијетнаму и атомска бомба и које су желеле да се врате једноставном животу.
Но, како је Толкин тумачио борбу Дружине против универзалног зла?:
- Што се тиче унутрашњег значења или “поруке”, у хтењу овог аутора књига их нема. Она није алегорична, нити је дело са неком тезом. Док је расла, прича је пуштала корене у прошлост, и испуштала неочекиване гране, али њена главна тема била је од почетка одређена неизбежним избором Прстена као беочуга између ње и “Хобита”. Кључна глава, “Сенка прошлости”, један је од настаријих делова ове приче. Она је написана много пре но што је сенка 1939. запретила неминовном несрећом и, од те тачке, ова прича би се развијала по суштински истим линијама, и да је та несрећа била спречена”.
Универзална, спектакуларна, сјајно исписана прича о борби Добра и Зла, смештена у имагинарно, измишљено митско време и у имагинарне географске пределе, све са бриљантним стилом фингираних древних повести, надраста појединачна историјска збивања реалног времена и остаје прича за себе која каже: немојте се поводом јуначке дружине Хобита и иних патуљака, вилењака или чаробњака бавити ничим другим, осим Хобитима, патуљцима, чаробњацима...
Ђорђе Писарев