Knjige koje morate pročitati pre nego što umrete
Mitski svet poznat pod nazivom Srednja zemlja izmišljen je između dva svetska rata. Kao profesor na Oksfordu DŽ. R. R. Tolkin je predavao anglosaksonski, staroislandski i srednjevekovni velški i prevodio “Beovulfa”.
Njegova vizija i osećaj zla koje se približava, “bili su oblikovani dubokom posvećenošću katoličanstvu i službom u Prvom svetskom ratu gde je izgubio gotovo sve bliske prijatelje: Frodo i Sem, junaci „Gospodara prstenova” koji se muče da bi došli do Mordora, neka su vrsta izlomljenog odraza u ogledalu mladih vojnika koji su se borili u klanici na Zapadnom frontu”.
Iako su i „Hobit” (objavljen 1937) i „Gospodar prstenova” (prvi tom objavljen 1954) bili popularni, sredinom šezdesetih su “eksplodirali”! Mladu publiku je očarala Tolkinova mašta, veličanstvenost njegovih priča iz prehrišćanskog– mitskog - vremena, opsesivna katalogizacija istorije, jezika i geografije izmišljenog sveta.
Mnogi savremeni tumači, posmatrajući ova dela iz prizme društvene kritike, matrali su, i smatraju, da su pojedini aspekti Tolkinovog sveta bili u skladu sa stavovima hipika, protivnika ratova, boraca za ljudska prava i drugih koji su se borili da promene red i poredak. Zapravo, Tolkinove vrednosti bile su idealne za kontrakulturu šezdesetih: “Cela generacija mladih Amerikanaca mogla je da se izgubi i zaboravi na svoje muke čitajući trotomni ep”... U tom smislu, zagovarao se stav da je Srednja zemlja bila književni beg za generacije koje su proganjali rat u Vijetnamu i atomska bomba i koje su želele da se vrate jednostavnom životu.
No, kako je Tolkin tumačio borbu Družine protiv univerzalnog zla?:
- Što se tiče unutrašnjeg značenja ili “poruke”, u htenju ovog autora knjiga ih nema. Ona nije alegorična, niti je delo sa nekom tezom. Dok je rasla, priča je puštala korene u prošlost, i ispuštala neočekivane grane, ali njena glavna tema bila je od početka određena neizbežnim izborom Prstena kao beočuga između nje i “Hobita”. Ključna glava, “Senka prošlosti”, jedan je od nastarijih delova ove priče. Ona je napisana mnogo pre no što je senka 1939. zapretila neminovnom nesrećom i, od te tačke, ova priča bi se razvijala po suštinski istim linijama, i da je ta nesreća bila sprečena”.
Univerzalna, spektakularna, sjajno ispisana priča o borbi Dobra i Zla, smeštena u imaginarno, izmišljeno mitsko vreme i u imaginarne geografske predele, sve sa briljantnim stilom fingiranih drevnih povesti, nadrasta pojedinačna istorijska zbivanja realnog vremena i ostaje priča za sebe koja kaže: nemojte se povodom junačke družine Hobita i inih patuljaka, vilenjaka ili čarobnjaka baviti ničim drugim, osim Hobitima, patuljcima, čarobnjacima...
Đorđe Pisarev