Клопка за Штрумпфове

Пејоа, као комплетни аутор (дакле без досадашњег редовног сарадника-сценаристе Делпорта) неуморно прати шта се дешава међу 100 Штрумпфова, у њиховом селу и шуми рачунајући ту и главног непријатеља једнообразних плаваца у белим „шпилхознама“ и са белим капицама (осим Великог Штрумпфа који је у црвеном).

Елем, у чак 32 стране дугој причи „Штрумпф шегрт“, као и сваки вредни и посвећени алхемирачар-маг-научник Велики Штрумпф ради дуго у ноћ и, следећи упутства из књиге, справља чудотворне напитке. Оно што он не зна јесте да један „мали“ Штрумпф жели да научи тај занат.

Пошто не успева да тачно запамти рецепт који чује прислушкујући под прозором (што ће, наравно, изазвати експлозију) „мали“ поштено признаје свом идолу шта жели али га овај одбија јер је - премлад. Наравно, овај приступ је погрешан (како ли се Великом Штрумпфу омакао тај непедагошки пропуст?) па „мали шегрт“ на сваки начин покушава да се домогне жељене књиге са тајним рецептима и, не либећи се криминалних радњи, провали у лабораторију Великог Штрумпфа, али бива ухваћен. Ту његовим мукама није крај јер остали Штрумпфови реше да га исмевају па му потуре лажни рецепт који неће донети жељени резултат.

Понижени шегрт се одлучује на очајнички храбар и опасан подухват - упад у Гаргамелову кућу и крађу његове књиге рецепата. Прерани повратак вешца тера шегрта да исцепа лист књиге и само с њим побегне. Проблем је што на тој страници не пише чему напитак служи. Пошто не успе да било кога убеди да проба течност (не марећи за њихову добробит) шегрт је испија сам и постаје - ружни гуштер. Покушаји Великог Штрумпфа да га врати на старо не успевају, па очајни шегрт поново одлази Гаргамелу „на рупу“ и упада у клопку.

Пожртвованост шегрта буди савет осталих и они му притичу у помоћ, спасавају га и враћају у прави облик. На крају су сви Штрумпфови понешто научили из ове авантуре а то би требали и читаоци, они мали и они мало одраслији. Јер, образовање тражи стрпљење и опрезност од ученика, али и увиђавност учитеља. С друге стране, ултимативне забране могу имати супротан ефекат и „раздражити“ одбијеног.

Пејо је антиципирао оно што се овде модерно зове „дуално школство“ а некада је било „јединство теорије и праксе“. Такође је  јасно и прецизно одсликао функционисање „терора већине“ и „вршњачког насиља“ који имају погубне последице на жртву, од њеног понижења до навођења на бег из непријатељске средине са фаталним исходом. Феномен насиља окружења није новијег датума, а методе његовог минимализовања свакако подразумевају и такозвано „сензибилисање“ односно развијање свести о погрешности терора групе над јединком.

Пејо врло деликатно открива механизме насиља и његове последице а нуди и могуће решење у виду хомогенизовања групе. Наравно, предност стрипа је што није наглашено декламаторан и дедуктиван за разлику од рутинских политикантских реферата или сензационалистичких вести у медијима.

„Клопку за Штрумпфове“ на само осам страна поставља - а ко би други - Гаргамел вешто користећи врлине, мане и слабости сваког од Штрумпфова: претерану радозналост, мргодност, обожавање лепоте, декларативну мудрост, склоност преждеравању, слабост „на женски шарм“, спремност на „неслане шале“ па, коначно, и брзоплету жељу да се помогне онима у невољи.

Очито је да се све особине, и добре и лоше, ако неко има зле намере могу искористити против потенцијалне жртве. Гагамелова је намера да Штрумпфове претвори у своје робове (са све букагијама на њиховим ногама) што му и успева, барем за кратко и за мало, јер Велики Штрумпф бежи из клопке а онда крене у акцију спасавања. Његов „лек“ за Гаргамела исти је као и онај који је вештац применио - коришћење слабости за постизање циља - што значи коришћење Гаргамелове љубави према злату која га одводи у затворени ковчег. Тако свако добија оно што је желео али не и како би желео - баш тако вели и пословица: „Пазите шта желите јер вам се може остварити.“

Илија Бакић