Klopka za Štrumpfove

Pejoa, kao kompletni autor (dakle bez dosadašnjeg redovnog saradnika-scenariste Delporta) neumorno prati šta se dešava među 100 Štrumpfova, u njihovom selu i šumi računajući tu i glavnog neprijatelja jednoobraznih plavaca u belim „špilhoznama“ i sa belim kapicama (osim Velikog Štrumpfa koji je u crvenom).

Elem, u čak 32 strane dugoj priči „Štrumpf šegrt“, kao i svaki vredni i posvećeni alhemiračar-mag-naučnik Veliki Štrumpf radi dugo u noć i, sledeći uputstva iz knjige, spravlja čudotvorne napitke. Ono što on ne zna jeste da jedan „mali“ Štrumpf želi da nauči taj zanat.

Pošto ne uspeva da tačno zapamti recept koji čuje prisluškujući pod prozorom (što će, naravno, izazvati eksploziju) „mali“ pošteno priznaje svom idolu šta želi ali ga ovaj odbija jer je - premlad. Naravno, ovaj pristup je pogrešan (kako li se Velikom Štrumpfu omakao taj nepedagoški propust?) pa „mali šegrt“ na svaki način pokušava da se domogne željene knjige sa tajnim receptima i, ne libeći se kriminalnih radnji, provali u laboratoriju Velikog Štrumpfa, ali biva uhvaćen. Tu njegovim mukama nije kraj jer ostali Štrumpfovi reše da ga ismevaju pa mu poture lažni recept koji neće doneti željeni rezultat.

Poniženi šegrt se odlučuje na očajnički hrabar i opasan poduhvat - upad u Gargamelovu kuću i krađu njegove knjige recepata. Prerani povratak vešca tera šegrta da iscepa list knjige i samo s njim pobegne. Problem je što na toj stranici ne piše čemu napitak služi. Pošto ne uspe da bilo koga ubedi da proba tečnost (ne mareći za njihovu dobrobit) šegrt je ispija sam i postaje - ružni gušter. Pokušaji Velikog Štrumpfa da ga vrati na staro ne uspevaju, pa očajni šegrt ponovo odlazi Gargamelu „na rupu“ i upada u klopku.

Požrtvovanost šegrta budi savet ostalih i oni mu pritiču u pomoć, spasavaju ga i vraćaju u pravi oblik. Na kraju su svi Štrumpfovi ponešto naučili iz ove avanture a to bi trebali i čitaoci, oni mali i oni malo odrasliji. Jer, obrazovanje traži strpljenje i opreznost od učenika, ali i uviđavnost učitelja. S druge strane, ultimativne zabrane mogu imati suprotan efekat i „razdražiti“ odbijenog.

Pejo je anticipirao ono što se ovde moderno zove „dualno školstvo“ a nekada je bilo „jedinstvo teorije i prakse“. Takođe je  jasno i precizno odslikao funkcionisanje „terora većine“ i „vršnjačkog nasilja“ koji imaju pogubne posledice na žrtvu, od njenog poniženja do navođenja na beg iz neprijateljske sredine sa fatalnim ishodom. Fenomen nasilja okruženja nije novijeg datuma, a metode njegovog minimalizovanja svakako podrazumevaju i takozvano „senzibilisanje“ odnosno razvijanje svesti o pogrešnosti terora grupe nad jedinkom.

Pejo vrlo delikatno otkriva mehanizme nasilja i njegove posledice a nudi i moguće rešenje u vidu homogenizovanja grupe. Naravno, prednost stripa je što nije naglašeno deklamatoran i deduktivan za razliku od rutinskih politikantskih referata ili senzacionalističkih vesti u medijima.

„Klopku za Štrumpfove“ na samo osam strana postavlja - a ko bi drugi - Gargamel vešto koristeći vrline, mane i slabosti svakog od Štrumpfova: preteranu radoznalost, mrgodnost, obožavanje lepote, deklarativnu mudrost, sklonost prežderavanju, slabost „na ženski šarm“, spremnost na „neslane šale“ pa, konačno, i brzopletu želju da se pomogne onima u nevolji.

Očito je da se sve osobine, i dobre i loše, ako neko ima zle namere mogu iskoristiti protiv potencijalne žrtve. Gagamelova je namera da Štrumpfove pretvori u svoje robove (sa sve bukagijama na njihovim nogama) što mu i uspeva, barem za kratko i za malo, jer Veliki Štrumpf beži iz klopke a onda krene u akciju spasavanja. Njegov „lek“ za Gargamela isti je kao i onaj koji je veštac primenio - korišćenje slabosti za postizanje cilja - što znači korišćenje Gargamelove ljubavi prema zlatu koja ga odvodi u zatvoreni kovčeg. Tako svako dobija ono što je želeo ali ne i kako bi želeo - baš tako veli i poslovica: „Pazite šta želite jer vam se može ostvariti.“

Ilija Bakić