Јасмини Топић уручена награда „Милица Стојадиновић Српкиња“

Једногласну одлуку да за најбољу песничку књигу женског аутора писану на српском језику буде проглашена збирка „Привремени боравак“, објављена у издању “Архипелага”, донео је жири у саставу др Зоран Ђерић (председник), Фрања Петриновић и др Драгана В. Тодоресков. Директор КЦВ „Милош Црњански“ Ненад Шапоња је рекао на јучерашњој свечаности да мисли да нема превише књижевних награда, јер оне су прилика да се упале рефлектори, прочитају песме, да се песник из своје самоће отвори за нас и да овај свет препун ријалити догодовштина бар у неком моменту буде посвећен поезији и књижевној речи.

Награду је уручила Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама указујући на значај оваквих књижевних манифестација и награда које чувају нашу културу и писану реч дајући подстрек свим оним младим песникињама које тек треба да стасају.

Примајући награду Јасмина Топић је указала да је ово признање важно за ауторке које је добијају али и за књижевну сцену Србије и изразила задовољство што се на тај начин чува и негује сећање на Милицу Стојадиновић Српкињу. Досадашње добитнице награде су, по њеним речима, врсне песникиње и част и задовољство је бити у том одабраном друштву. Збирка „Привремени боравак“ је настајала дуго, стрепела је над њом и враћала јој се, али драго јој је што читаоцима ове књиге, а и жири је то препознао, прија да бораве у том њеном боравку, да пролазе кроз различите градове, места, сентименте, али и простору и прозору ка нечем новом и другачијем. По мишљењу ауторке, најважније у овој књизи, бар по њеном субјективном доживљају је да она оставља простор да се буде храбар и да се увек закорачи у нешто ново и другачије.

- Књига „Привремени боравак“ показатељ је песничке зрелости Јасмине Топић- рекао је председник жирија Зоран Ђерић.- Лирски субјекат је “путник који се оглашава из различитих, каткад веома далеких крајева, а путовање - облик читања света и себе, нова прилика за разумевање односа са другим људима, нарочито са блиском особом коју песнички субјект носи у себи куда год да крене”. Песникиња повезује елегијско и иронијско, пропушта свакодневицу у лирско ткиво, употпуњује интроспекцијске налазе увидом у генерацијско стање духа”. Неуобичајена, аутентична и препознатљива поетика ове песникиње проналази своје читаоце у свим генерацијама, што се потврђује и овом Одлуком.

Јасмина Топић (Панчево, 1977) је двадесетак година пристуна у нашем књижевном животу. Завршила је Филолошки факултет у Београду. Уређује Зборник поезије и кратке прозе младих са простора бивше Југославије „Рукописи”, чији издавач је панчевачки Дом омладине, такође је у уредништву кварталног уметничког магазина „Квартал” Удружења књижевника и књижевних преводилаца Панчева. Добила је неколико интернационалних књижевних стипендија за резиденцијални боравак по Европи. Поред књижевности, бавила се помало и позориштем, а интересује се и за мултимедијално презентовање поезије. У протеклих неколико година била је учесница бројних необичних песничких перформанса и више самосталних мултимедијалних пројеката представљања ауторских књига поезије. Објавила је седам збирки поезије. Добитница је награда за поезију “Душковићева звона” и “Матићев шал”.

На конкурс за ову награду је пристигло 17 књига песама ауторки, за ужи избор је одабрано седам, а у најужем  избору била је и збирка Дубравке Ђурић “Размицање оквира / коса црта / контекста” у издању “Орион арта”.

Н. Попов