„Филозофске мрвице” Небојше Кузмановића и на словачком језику
„Слобода постоји само у појединцу. Самореализација човека и освајање слободе могући су једино кроз унутрашњу делатност.
Борећи се за појединца - боримо се за слободу”, наводи књижевник и есејиста др Небојша Кузмановић у књизи „Филозофске мрвице”, која је недавно објављена и на словачком језику (Филозофицкé omrvinky). Подсећајући на чињеницу да је, тада још као млади песник, Небојша Кузмановић заступљен у његовој антологији најлепших љубавних песама у Срба „Пелуд цвета“, Перо Зубац у први план промишљања аутора „Филозофских мрвицае” ставља управо појам слободе, јер - „ако нема слободе, онда нема ничега“. „Оно што провејава из најновијих Кузмановићевих есеја је нешто драго, препознатљиво, битно за сваког човека: живети часно и не бити кукавица”, истиче Зубац..
Уз напомену да Кузмановић у књизи расправља не само о слободи, него и о исповести, о опомени, о савести, о тајни, о вери и празноверју, о љубави и смрти; о силиконском човеку, политичким партијама, о појединцу и систему, о моћи речи... професор др Никола Страјнић наводи да аутор при томе не иде путем којим се иде у трактату, у ширину, већ оним путем којим се иде у дубину. „Зашто је аутору толико важно да иде у дубину? Зато што дубина крије тајну, оно из чега би можда могло да се већ једном одгонетне и ко смо и шта смо и одакле долазимо и куда одлазимо“ речи су професора Страјнића. На том фону је, уосталом, и Кузмановићев запис: „Лако је бити сигуран у себе, јак и паметан док се не нађемо пред оним непознатим, пред оним што нам изгледа као ништавило, као непрозирни мрак, пред оним што називамо смрт. У том тренутку схватимо сву своју слабост и крхкост која нам је дата да не бисмо постали сујетни, охоли и нарцисоидни”.
За филозофа др Милана Орлића, разумевање статуса филозофије нужно подразумева дијалошки однос филозофије не само према самој себи, властитој традицији и будућности, него и темељни критички однос према другим облицима сазнања, као и према стварности или историјском контексту у којем настаје и развија се „као епохална мисао времена”. „Својим стваралаштвом, интелектуалним и друштвеним ангажманом, Небојша Кузмановић, филозоф по образовању и начину размишљања, а песник по унутарњој вокацији, потврђује ову тезу”, наводи др Орлић, уз важну напомену да Кузмановићево стваралаштво, „настало на основу значајних увида у теоријску и световну структуру стварности, осим радозналости и ширине погледа, чистоте срца и интелекта, осим препознатљивог става, препоручује и стилска једноставност”.
Подсетимо, прво издање „Филозофских мрвица” објавио је новосадски „Прометеј”, док је превод ове књиге на словачки изашао под окриљем Удружења словачких писаца и Удружења Срба у Словачкој.
М. Стајић
