ФЕНОМЕНИ: Фестивал поезије и Фејсбук платформа

Све ове prеthodnе одреднице односе се на поближе одређивање песничког надметања: контекст је међународни, платформа преко које се реализује је друштвена мрежа фејсбук, а облик је ритуално-свечарски. Значи, и фестивала и међународних је било и до сада, а тек поезије. Шта је онда иновативно, шта је побољшање, или једноставније, шта су предности овако осмишљеног песничког надметања. И на шта се суштински односи? То је, пре свега, повећана популаризација поезије и проширена комуникација са много више песника са различитих меридијана, што би требало да доведе и до повећаног интересовања за ову врсту уметничког израза или потребе за уживањем у њему. О чему немамо баш неке доказе, што не значи да их неће бити.

На основу искустава организатора првог песничког фестивала ове врсте (јер колико ми је познато пре њега није било ни једног), Банатског културног центра, побољшања се односе пре свега на продукцијско-организационе услове јер се трошкови знатно смањују а комуникација са учесницима се поједностављује. Поред тога, уметници могу са било које тачке земаљске кугле да се укључе или наступају на фестивалу преко ове платформе, а и сви заинтересовани могу да га прате  преко фејсбука. И што је посебно значајно, организатори се нису одлучили да фестивал остане потпуно затворен у електронску мрежу, већ је његов завршни део реализован уживо, што је неуклоњива потреба и песничког и фестивалског бића; иако је комуникација само један од елемената уметничког чина, изузетно је важна. Прирођено овој форми је и постојање жирија и свих оних људских ресурса без којих се један фестивал не може реализовати, а, нажалост, још, не постоје дигиталне реплике организатора, водитеља, чланова жирија.

За десет година постојања овог фестивала на његово учешће се пријавило између пет и десет хиљада учесника, а на завршним сесијама учествовало је више од хиљаду песника. Нарочито је било плодотворно тло за учешће песника са простора битисања јужнословенских народа, онда Европе, а било је и оних са нама далеких меридијана и егзотичних језика. Завршна свечаност и проглашење најуспелијих песама и песника врвило је од мноштва песника, а чуле су се и песме на мноштву различитих језика. Нови Сад  је у то време био права песничка република слободе стваралаштва, лепоте мисли и различитости израза и мелодија језика. Из тог агона и те атмосфере је настала и јединствена стваралачка држава Песничка република. Жири фестивала је имао озбиљне и тешке задатке. Требало је донети праве одлуке између разнородних рукописа (у смислу савладане технике и оригиналности приступа), на прави начин продрети у ниво и квалитет  песама које су написане на непознатим језицима, понекад оцењујући превод, а не песму.

И сада, после протицања значајног времена од последњег одржаног фестивала, може се на фејсбуку или на другим местима сусрести са неким од имена која већ сада слове као књижевна, а која су победила или учествовала на овом фестивалу.

Шта би могли да буду закључци о овом или оваквом фестивалу? Поново се показало да код нас постоје потенцијали за препознавање актуелних тренутака за иновациона решења и њихову успешну одговарајућу употребу; да та решења нису привилегија великих центара и да могу бити иницирана од било кога и било где. Потребна је само посвећеност. Да је изузетно успешно искоришћена електронска платформа како за комуникацију тако и за ширење и популаризацију (маркетинг, нажалост, значајно мање) једне данас од најзапостављенијих активности људског духа. Да је у једном тренутку Нови Сад био култно место песничке речи, а Ново Милошево и Србија у неком мало дужем периоду у сфери повећаног уметничког интересовања. У ужем, књижевном смислу, ти резултати су истакнутији и видљивији.

Откривено је много талената, а награђено скоро педесет младих песника, од тога бар половина потврђује оправданост одлука жирија и сада су они награда за те праве одлуке сваком својом новом и успелом књигом. Поред диплома за све учеснике завршног такмичарског дана одшампане су и њихове заједничке збирке, а победницима је накнадно штампана збирка поезије. Многима су то биле и прве књиге, што је незамислива подршка младом ствараоцу. Прави, суштински смисао овог догађаја је поезија, али да би до ње стигли требало је класични облик комуникације обогатити неким од многих нових данас доступних средстава.

Много је разлога, како се види, да се појави једна монографија о овом изузетном подухвату. А један више је то што фестивала више нема.

 Симон Грабовац