FENOMENI: Festival poezije i Fejsbuk platforma

Sve ove prethodne odrednice odnose se na pobliže određivanje pesničkog nadmetanja: kontekst je međunarodni, platforma preko koje se realizuje je društvena mreža fejsbuk, a oblik je ritualno-svečarski. Znači, i festivala i međunarodnih je bilo i do sada, a tek poezije. Šta je onda inovativno, šta je poboljšanje, ili jednostavnije, šta su prednosti ovako osmišljenog pesničkog nadmetanja. I na šta se suštinski odnosi? To je, pre svega, povećana popularizacija poezije i proširena komunikacija sa mnogo više pesnika sa različitih meridijana, što bi trebalo da dovede i do povećanog interesovanja za ovu vrstu umetničkog izraza ili potrebe za uživanjem u njemu. O čemu nemamo baš neke dokaze, što ne znači da ih neće biti.

Na osnovu iskustava organizatora prvog pesničkog festivala ove vrste (jer koliko mi je poznato pre njega nije bilo ni jednog), Banatskog kulturnog centra, poboljšanja se odnose pre svega na produkcijsko-organizacione uslove jer se troškovi znatno smanjuju a komunikacija sa učesnicima se pojednostavljuje. Pored toga, umetnici mogu sa bilo koje tačke zemaljske kugle da se uključe ili nastupaju na festivalu preko ove platforme, a i svi zainteresovani mogu da ga prate  preko fejsbuka. I što je posebno značajno, organizatori se nisu odlučili da festival ostane potpuno zatvoren u elektronsku mrežu, već je njegov završni deo realizovan uživo, što je neuklonjiva potreba i pesničkog i festivalskog bića; iako je komunikacija samo jedan od elemenata umetničkog čina, izuzetno je važna. Prirođeno ovoj formi je i postojanje žirija i svih onih ljudskih resursa bez kojih se jedan festival ne može realizovati, a, nažalost, još, ne postoje digitalne replike organizatora, voditelja, članova žirija.

Za deset godina postojanja ovog festivala na njegovo učešće se prijavilo između pet i deset hiljada učesnika, a na završnim sesijama učestvovalo je više od hiljadu pesnika. Naročito je bilo plodotvorno tlo za učešće pesnika sa prostora bitisanja južnoslovenskih naroda, onda Evrope, a bilo je i onih sa nama dalekih meridijana i egzotičnih jezika. Završna svečanost i proglašenje najuspelijih pesama i pesnika vrvilo je od mnoštva pesnika, a čule su se i pesme na mnoštvu različitih jezika. Novi Sad  je u to vreme bio prava pesnička republika slobode stvaralaštva, lepote misli i različitosti izraza i melodija jezika. Iz tog agona i te atmosfere je nastala i jedinstvena stvaralačka država Pesnička republika. Žiri festivala je imao ozbiljne i teške zadatke. Trebalo je doneti prave odluke između raznorodnih rukopisa (u smislu savladane tehnike i originalnosti pristupa), na pravi način prodreti u nivo i kvalitet  pesama koje su napisane na nepoznatim jezicima, ponekad ocenjujući prevod, a ne pesmu.

I sada, posle proticanja značajnog vremena od poslednjeg održanog festivala, može se na fejsbuku ili na drugim mestima susresti sa nekim od imena koja već sada slove kao književna, a koja su pobedila ili učestvovala na ovom festivalu.

Šta bi mogli da budu zaključci o ovom ili ovakvom festivalu? Ponovo se pokazalo da kod nas postoje potencijali za prepoznavanje aktuelnih trenutaka za inovaciona rešenja i njihovu uspešnu odgovarajuću upotrebu; da ta rešenja nisu privilegija velikih centara i da mogu biti inicirana od bilo koga i bilo gde. Potrebna je samo posvećenost. Da je izuzetno uspešno iskorišćena elektronska platforma kako za komunikaciju tako i za širenje i popularizaciju (marketing, nažalost, značajno manje) jedne danas od najzapostavljenijih aktivnosti ljudskog duha. Da je u jednom trenutku Novi Sad bio kultno mesto pesničke reči, a Novo Miloševo i Srbija u nekom malo dužem periodu u sferi povećanog umetničkog interesovanja. U užem, književnom smislu, ti rezultati su istaknutiji i vidljiviji.

Otkriveno je mnogo talenata, a nagrađeno skoro pedeset mladih pesnika, od toga bar polovina potvrđuje opravdanost odluka žirija i sada su oni nagrada za te prave odluke svakom svojom novom i uspelom knjigom. Pored diploma za sve učesnike završnog takmičarskog dana odšampane su i njihove zajedničke zbirke, a pobednicima je naknadno štampana zbirka poezije. Mnogima su to bile i prve knjige, što je nezamisliva podrška mladom stvaraocu. Pravi, suštinski smisao ovog događaja je poezija, ali da bi do nje stigli trebalo je klasični oblik komunikacije obogatiti nekim od mnogih novih danas dostupnih sredstava.

Mnogo je razloga, kako se vidi, da se pojavi jedna monografija o ovom izuzetnom poduhvatu. A jedan više je to što festivala više nema.

 Simon Grabovac