ДНЕВНИКОВА КЊИГА Тери Прачет: „Трас!“

Тери Прачет (1948-2015) био је један од најомиљенијих писаца фантастике у прошлом и овом веку, са више од 85 милиона продатих књига, преведених на 37 светских језика.

Прачета је прославила сага о јунацима Дисксвета којима је посветио више од четрдест књига. „Трас!“ је 34. Прачетов роман смештен у Дисксвет и у њему је главни лик цинично-идеалистички настројени командант Градске страже Анк-Морпорка, Сем Вајмс.

Вајмс, који се иначе појављује у већем броју књига из Дисксвета, у овом роману покушава да реши убиство патуљка док, како се чини, све око њега иде доста убедљиво дођавола. Осим тога, Вајмс је свечано обећао да  да ће сваког дана, тачно у шест сати бити поред свог сина да му пред спавање поново сликовницу „Где ми је крава“. Ма шта се дешавало, ма како био заузет, макар се и свет окренуо наопачке, када се приближи шест сати Сем зауставља све (понекад и саобраћај) и јури кући да би сину по хиљадити пут читао исту вољену причу. Једна од најсимпатичнијих настраности овог романа је интертекстуални штос који је Прачет направио са својим уредником. Када је “Трас!” издат први пут 2005, на иницијативу издавача изашла је и пратећа духовито осмишљена сликовница „Где ми је крава?“ коју је Сем читао сину у књизи.

Као и у већини Прачетових књига, највећи квалитет романа “Трас!”је пишчев невероватни талент да у лудим фантастичним световима повлачи савршено логичне паралеле са нашим реалним светом. Заправо, градећи свој необични Дисксвет Прачет успева да осмисли убедљив одраз наше свакодневице и стварности у ком су апсурди и бизарности наше цивилизације болно (а често и смешно) очигледни. Прачетов таленат да приказује лудила нашег света прерушена у фантастику достигао је врхунац у његовој невероватно луцидној серији о Ноумима где мали патуљци који генерацијама живе у старој продавници мешовите робе успевају да развију кастински систем према одељењима робне куће на којима живе, а годишња доба одређују према мистичној Божићној распродаји или Пролећној моди.

Наравно, ово важи за Прачета у најбољој форми. У лошијим тренуцима, Прачет уме да буде репетитиван у сваком погледу, па неки од романа о Дисксвету постају крајње схематизовани, пратећи сличне структуре, сличне типове јунака и форсирајући просте дијалоге који увек циљају на исту врсту брзог, саркастичног хумора. Као што је нажалост случај и са многим књигама Нила Гејмана, Прачет је у добром делу свог опуса трчао пред руду своје раскошне имагинације и луцидног хумора. Омиљени писац фантастике за живота се понашао као да је једино било важно записати све маштовите и необичне идеје које су сустизале једна другу светлосном брзином, често се не трудећи да их на било који начин продуби, или да им да озбиљнију тежину. 

        Настасја Писарев