Црвени тепих, књига нових Дангубићевих афоризама

Дангубић, један од најзначајнијих савремених српских афористичара, дуго је присутан на књижевној сцени.

Од „Уместо истине“, која је објављена 1972, Дангубић је за четрдесет пет година афористичког рада објавио укупно пет књига афоризама, од којих је једна, „Графити у лавиринту“ (2009), репрезентативан избор пишчевих афоризама. 

Познат као афористичар, Дангубић се опробао и у другим књижевним жанровима, опсежнијим по изразу, да би се од половине деведесетих превасходно окренуо причи и роману. 

У новије време објавио је књиге прича „Пола иконе“ и „Толико тога је већ тамо“, као и романе „Мовинг Day“ и „Острво од пепела“.

Афоризам, међутим, није напустио, тако да су у протеклих двадесет година настале две књиге афоризама, у готово правилним десетогодишњим размацима, „Тестамент бесмртника“ (2007) и сада „Црвени тепих“.

У књигама пуне афористичке зрелости Ратко Дангубић обликује иронијски разуђену друштвену хронику сачињену од суочења с друштвеним и историјским контекстом, карактером и менталитетом. оценио је уредник „Архипелага“ Гојко Божовић.

Према његовом мишљењу, Дангубићев афоризам почива на језичкој инвенцији, на мудром и проницљивом разумевању ствари, на довођењу у однос супротстављених значења, на настојању да се критичка актуелност и конкретност прожму с литераризацијом исказа. 

Ако је то и раније било обележје пишчевог афоризма, у књигама његове пуне зрелости ове особине су добиле на снази и упечатљивости, оценио је Божовић.

Обликујући хотимичну друштвену хронику, узбуркану и разуђену како по изражајним поступцима, тако и по значењским последицама, Ратко Дангубић је у књизи „Црвени тепих“ исписао неке од најзначајнијих афоризама у савременој српској књижевности, каже у поговору књизи „Црвени тепих“ уредник Гојко Божовић.

Према његовим речима, читајући његове афоризме, видимо изазове пред којима се налази наше друштво, видимо и историјске и политичке основе тих изазова.

Али видимо и карактер и менталитет који од тих изазова врло често праве алиби за прихватање задате стварности. 

Афоризми у књизи „Црвени тепих“ преиспитују задате језичке и значењске облике, друштвене и сазнајне форме, стереотипе и навике у мишљењу. Они оличавају проницљиво мишљење и ослобођени смех, два оруђа с којима се свакодневица може изнова разумевати и осмишљавати, наводи он. 

Суочавање са афоризмима у књизи „Црвени тепих“ најбољи је начин да се растанемо од многих илузија и предрасуда, закључио је Божовић.