Crveni tepih, knjiga novih Dangubićevih aforizama

Dangubić, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih aforističara, dugo je prisutan na književnoj sceni.

Od „Umesto istine“, koja je objavljena 1972, Dangubić je za četrdeset pet godina aforističkog rada objavio ukupno pet knjiga aforizama, od kojih je jedna, „Grafiti u lavirintu“ (2009), reprezentativan izbor piščevih aforizama. 

Poznat kao aforističar, Dangubić se oprobao i u drugim književnim žanrovima, opsežnijim po izrazu, da bi se od polovine devedesetih prevashodno okrenuo priči i romanu. 

U novije vreme objavio je knjige priča „Pola ikone“ i „Toliko toga je već tamo“, kao i romane „Moving Day“ i „Ostrvo od pepela“.

Aforizam, međutim, nije napustio, tako da su u proteklih dvadeset godina nastale dve knjige aforizama, u gotovo pravilnim desetogodišnjim razmacima, „Testament besmrtnika“ (2007) i sada „Crveni tepih“.

U knjigama pune aforističke zrelosti Ratko Dangubić oblikuje ironijski razuđenu društvenu hroniku sačinjenu od suočenja s društvenim i istorijskim kontekstom, karakterom i mentalitetom. ocenio je urednik „Arhipelaga“ Gojko Božović.

Prema njegovom mišljenju, Dangubićev aforizam počiva na jezičkoj invenciji, na mudrom i pronicljivom razumevanju stvari, na dovođenju u odnos suprotstavljenih značenja, na nastojanju da se kritička aktuelnost i konkretnost prožmu s literarizacijom iskaza. 

Ako je to i ranije bilo obeležje piščevog aforizma, u knjigama njegove pune zrelosti ove osobine su dobile na snazi i upečatljivosti, ocenio je Božović.

Oblikujući hotimičnu društvenu hroniku, uzburkanu i razuđenu kako po izražajnim postupcima, tako i po značenjskim posledicama, Ratko Dangubić je u knjizi „Crveni tepih“ ispisao neke od najznačajnijih aforizama u savremenoj srpskoj književnosti, kaže u pogovoru knjizi „Crveni tepih“ urednik Gojko Božović.

Prema njegovim rečima, čitajući njegove aforizme, vidimo izazove pred kojima se nalazi naše društvo, vidimo i istorijske i političke osnove tih izazova.

Ali vidimo i karakter i mentalitet koji od tih izazova vrlo često prave alibi za prihvatanje zadate stvarnosti. 

Aforizmi u knjizi „Crveni tepih“ preispituju zadate jezičke i značenjske oblike, društvene i saznajne forme, stereotipe i navike u mišljenju. Oni oličavaju pronicljivo mišljenje i oslobođeni smeh, dva oruđa s kojima se svakodnevica može iznova razumevati i osmišljavati, navodi on. 

Suočavanje sa aforizmima u knjizi „Crveni tepih“ najbolji je način da se rastanemo od mnogih iluzija i predrasuda, zaključio je Božović.