Изложба Милорада Степанова у новосадском Малом ликовном салону

Изложене слике настајале су од 2017. и по речима аутора представљају ликовну трансформацију непосредних доживљаја природе “блиске ми дивљине”, у овом случају кикиндског канала, на којем готово свакодневно борави. Уз традиционалне увео је и нове ликовне материјале попут водорастворљивих уљаних пастела, комбинованих са сликарским или обичним маркерима као и акрилним бојама. Степанов истиче интуицију и имагинацију које имају примарну улогу, а изложени радови потенцирају и својеврсно виђење “изнутра” феномена вода у равници. Цртеж и речи као записане рефлексије могућих сањарија, представљали су припремни дискурс већине изложених радова.

Представљајући Степанова као једног од војвођанских сликара који су чврсто повезани са својим тлом, Слободан Новаковић указује на ова платна на којима се присно додирују плаветнило воде и неба, у која пођеднако могу да залутају оне заостале панонске рибе, и наводи речи Андреа Базена који је говорио да риба колико и птица симболише човеково ослобађање од овоземаљских окова, као што и митологија воде налази у нама, дубоке, тајне и прастаре ођеке.

Милорад Степанов (Кикинда, 1960) основне, магистарске и докторске студије завршио је на  Факултета ликовних уметности у Београду . Поред сликарства бави се конзервацијом и рестаурацијом зидног и штафелајног сликарства, илустрацијом, писањем и педагошким радом. Професор је у Високој струковној школи за образовање васпитача у Кикинди. Излагао је на преко тридесет самосталних и 150 колективних изложби у земљи и иностранству. Изложба ће бити отворена до 10. децембра.

Н. П.