Изложба дела Цуце Сокић и Богдана Шупута у Дому Војске

Замишљена као омаж у част двоје уметника, изложба је реализована поводом 75 година од смрти Богдана Шупута, страдалог у Новосадској рацији 23. јануара 1942. године.



Поставка обухвата око 50 уметничких дела и неке од личних премета двоје уметника који се чувају у Спомен-збирци Павла Бељанског, приказујући њихове животне и стваралачке паралеле.



Ауторка изложбе Марта Ђермати рекла је да су изложена дела део збирке коју паралелно чувају са Колекцијом Павла Бељанског и коју и даље допуњују.



У тој збирци налази се 40 дела Цуце Сокић и 32 Богдана Шупута, а Ђермати је објаснила да је концепцијом излозбе желела да покаже пријатељство двоје уметника и заједниче тачке боравка - Београд, уметничка школа, Париз и група "Десеторица" са којом су излагали 1940. у Београду и Загребу.



"Имамо цртеже Љубице Сокић из Загреба, неке цртеже Богдана Шупута који су настали у Београду, а мени су посебно драги актови који представљају њихово школовање. Обоје су учили код истих професора и на тим цртежима видимо утицаје тих професора", рекла је Ђермати.



Она је скренула пажњу и на сегмент изложбе са личним предметима који сведочи о њиховом приватном животу - шешир Цуце Сокић, четкица, туба за боје, палета, ветрина са предметима везаним за различите сегменте живота Богдана Шупута.



"Упечатљива је плочица из логора у Аустрији у коме је боравио током 1941. и из кога је дошао у Нови Сад, сопственом одлуком. Када је пуштен из логора, одлучио је да се врати у Нови Сад што се испоставило као кобна одлука јер је неколико месеци касније ту и настрадао", казала је ауторка изложбе.



Пријатељство двоје уметника, према њеним речима, посебно добро приказује портрет Богдана Шупута који је Љубица Сокић насликала у свом атељеу у Паризу.



"Сви знамо да је Љубица Сокић имала много више новчаних средстава од Богдана Шупута. Он себи није могао да приушти пристојан атеље и она је радо примала свог школског друга у тај атеље и тамо су сликали. Цуца је у једном тренутку забележила тај његов рад", испричала је Ђермати.



Рођени исте године, Љубица у Битољу, а Богдан у Сиску, припадали су предратној генерацији српских сликара стасалој у четвртој деценији 20. века и њихово пријатељство трајало је све до Шупутове трагичне погибије. 



У своју колекцију Павле Бељански је уврстио четири слике Љубице Сокић док је набавка дела Богдана Шупута за колекционара остала неиспуњена жеља. 



Поштујући ту жељу, Сокић је у два наврата поклањала Спомен-збирци дела Шупута која данас представљају драгоцено сведочанство њиховог пријатељства. 



Вршилац дужности управника Спомен-збирке Павла Бељанског Милана Квас је рекла да је изложба направљена да буде гостујућа и премијерно је приказана у Галерији Куће Војновића Културног центра у Инђији, док је у име Медија центра "Одбрана", начелник галерије, виши кустос Јелена Кнежевић указала на успешну сарадњу са Спомен-збирком Павла Бељанског.



Изложба у Дому Војске Србије биће отворена до 31. јануара.