Вања Хован, директор Нови Сад филм фестивала: Рани радови су често и најзанимљивији

Своје осећање према седмој уметности овако описује Вања Хован, редитељ и директор Нови Сад филм фестивала, посвећеног првом и другом играном филму, који ће бити одржан од 21. до 24. септембра. Гранде Пунто, Хованово дебитантско остварење премијерно приказано 2018. године, наишло је на позитивне критике и освојило неколико награда. Али до тог филма није дошао лако, напротив, те јако добро зна колико је енергије потребно уложити у снимања првог дугометражног играног филма и шта је то што младог редитеља може да издвоји од других...

 „Гранде Пунто” сте снимали пет година, чак сте и неке личне ствари продали како би прикупили неопходна средства.  Шта вас је мотивисало да истрајете и да ли бисте опет били спремни на то да уложите толико напора у неки нови пројекат?

– Мотивисала ме је жеља, али и знатижеља да снимим дугометражни играни филм, макар и потпуно без новца. За то сам се школовао. Осећао бих се непотпуним и, вероватно, врло фрустрираним да то нисам урадио. Живимо у моменту у ком је филмска технологија најприступачнија од момента настанка филма. Верујем да за неког ко има жељу и љубав према филму не постоји изговор. Увек сам спреман да уложим напор за ствари које волим. Поготово за филм.

 Своју премијеру „Гранде Пунто” је имао на Фесту, потом и освојио награду новинара и филмских критичара Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Према личном искуству, у којој мери публика и стручна јавност имају слуха за нова имена у свету филма?

– Медијски простор је свакодневно преплављен новим садржајима. Мислим да није питање слуха публике и стручне јавности, него онога што аутор има да понуди како би привукао њихову пажњу, што је поприлично тешко јер је данас „све” већ виђено. Имам утисак да су сви „гладни” нечег новог и другачијег и да на такве ствари гледају благонаклоно, чак и када су оскудне што се тиче продукције. Први радови, не само filmayija, него и свих осталих стваралаца, углавном су и најзанимљивији зато што су често „сирови” и ослобођени тржишних форми.

 Тема вашег првенца, инспирисана личним искуствима, актуелна је у истој мери и након пет година од премијере. Да ли сте током снимања размишљали о неком „будућем читању” „Гранде Пунта”?

– Мислим да ће тема остати вечно актуелна, зато што у филму нисмо имали намеру да реферишемо на један одређени друштвени систем, него на свест појединаца који чине тај систем. Културу смо узели као оруђе кроз које појединац може и треба да ради на себи. Зато се и учењаци кроз историју, којој год култури припадали, називају просветитељима. Имам осећај да су људи то заборавили. Ми смо покушали да их подсетимо на то на нама забаван начин.

 Изјавили сте да данас, у свету разних техничких могућности, нема оправдања за то да се филм - не може снимити. Ипак, шта је одлучујући фактор који може издвојити једног младог редитеља и донети му успех?

– Жеља и упорност су свакако главни фактори.

 Будући да сте именовани за директора првог Нови Сад филм фестивала, шта је оно што Вас је највише привукло да се упустите у његову реализацију фестивала? По чему се издваја од досадашњих филмских дешавања у нашем граду?

– Веома ме привлачи било каква активност која има везе са филмом. Узбуђен сам што имам прилику да радим на оваквом пројекту. Трудили смо се да га конципирамо управо кроз сирову и нову енергију поменутих аутора чији ће први радови бити приказани. Поред тога, жеља нам је да Нови Сад постане што је више могуће филм friеndly средина и формално, кроз институције, и неформално, кроз укључивање читаве филмске заједнице, као и развој публике. Мислим да се NSFF издваја по концепту који није нужно само приказивачке природе. Труди-ћемо се да у перспективи постане квалитетно место за окупљање и развијање и свих осталих филмских области и чинилаца.

 На које све начине ће NSFF подстаћи филмско стваралаштво младих и ко ће имати прилику да се такмичи?

– Нови Сад има све предуслове за даљи развој филмског стваралаштва, и младих, а и зрелих аутора. Има подлогу у светски награђиваним искусним filmayijama. Има филмске ауторе који су активни и потентни у својим зрелим годинама. Има и младе filmayijе који наступају жељни рада и доказивања. Наша идеја је да им доведемо колеге са свих меридијана. Да направимо амбијент у којем би Новосађани имали прилику да се представе, на домаћем терену, али и да размењују искуства и идеје са светом. Притом не мислим само на ауторе. Идеја нам је да укључимо што више људи из филмске сфере, сниматеље, правнике, продуценте, дистрибутере... Ове године имамо четири такмичарске селекције: главну, интернационалну селекцију првог и другог дугометражног играног филма, регионалну селекцију студентског кратког играног филма, националну селекцију сред-њошколског филма и бест пит?, селекцију у којој се аутори првих и других филмова који су још увек у фази продукције или постпродукције такмиче за новчана средства намењена развоју тих пројеката.

 Да ли бисте могли да упоредите рад на првом филму са радом на организацији првог оваквог фестивала у Новом Саду?

– Оба процеса су пуна жеље и ентузијазма свих људи који се труде да тај исти процес успе - мада се надам да нећу морати да продајем личне ствари поново (смех). У сваком случају, оба су део, за мене најлепшег, креативног ентитета који се зове – филм.       

М. С.