Vanja Hovan, direktor Novi Sad film festivala: Rani radovi su često i najzanimljiviji

Svoje osećanje prema sedmoj umetnosti ovako opisuje Vanja Hovan, reditelj i direktor Novi Sad film festivala, posvećenog prvom i drugom igranom filmu, koji će biti održan od 21. do 24. septembra. Grande Punto, Hovanovo debitantsko ostvarenje premijerno prikazano 2018. godine, naišlo je na pozitivne kritike i osvojilo nekoliko nagrada. Ali do tog filma nije došao lako, naprotiv, te jako dobro zna koliko je energije potrebno uložiti u snimanja prvog dugometražnog igranog filma i šta je to što mladog reditelja može da izdvoji od drugih...

 „Grande Punto” ste snimali pet godina, čak ste i neke lične stvari prodali kako bi prikupili neophodna sredstva.  Šta vas je motivisalo da istrajete i da li biste opet bili spremni na to da uložite toliko napora u neki novi projekat?

– Motivisala me je želja, ali i znatiželja da snimim dugometražni igrani film, makar i potpuno bez novca. Za to sam se školovao. Osećao bih se nepotpunim i, verovatno, vrlo frustriranim da to nisam uradio. Živimo u momentu u kom je filmska tehnologija najpristupačnija od momenta nastanka filma. Verujem da za nekog ko ima želju i ljubav prema filmu ne postoji izgovor. Uvek sam spreman da uložim napor za stvari koje volim. Pogotovo za film.

 Svoju premijeru „Grande Punto” je imao na Festu, potom i osvojio nagradu novinara i filmskih kritičara Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Prema ličnom iskustvu, u kojoj meri publika i stručna javnost imaju sluha za nova imena u svetu filma?

– Medijski prostor je svakodnevno preplavljen novim sadržajima. Mislim da nije pitanje sluha publike i stručne javnosti, nego onoga što autor ima da ponudi kako bi privukao njihovu pažnju, što je poprilično teško jer je danas „sve” već viđeno. Imam utisak da su svi „gladni” nečeg novog i drugačijeg i da na takve stvari gledaju blagonaklono, čak i kada su oskudne što se tiče produkcije. Prvi radovi, ne samo filmayija, nego i svih ostalih stvaralaca, uglavnom su i najzanimljiviji zato što su često „sirovi” i oslobođeni tržišnih formi.

 Tema vašeg prvenca, inspirisana ličnim iskustvima, aktuelna je u istoj meri i nakon pet godina od premijere. Da li ste tokom snimanja razmišljali o nekom „budućem čitanju” „Grande Punta”?

– Mislim da će tema ostati večno aktuelna, zato što u filmu nismo imali nameru da referišemo na jedan određeni društveni sistem, nego na svest pojedinaca koji čine taj sistem. Kulturu smo uzeli kao oruđe kroz koje pojedinac može i treba da radi na sebi. Zato se i učenjaci kroz istoriju, kojoj god kulturi pripadali, nazivaju prosvetiteljima. Imam osećaj da su ljudi to zaboravili. Mi smo pokušali da ih podsetimo na to na nama zabavan način.

 Izjavili ste da danas, u svetu raznih tehničkih mogućnosti, nema opravdanja za to da se film - ne može snimiti. Ipak, šta je odlučujući faktor koji može izdvojiti jednog mladog reditelja i doneti mu uspeh?

– Želja i upornost su svakako glavni faktori.

 Budući da ste imenovani za direktora prvog Novi Sad film festivala, šta je ono što Vas je najviše privuklo da se upustite u njegovu realizaciju festivala? Po čemu se izdvaja od dosadašnjih filmskih dešavanja u našem gradu?

– Veoma me privlači bilo kakva aktivnost koja ima veze sa filmom. Uzbuđen sam što imam priliku da radim na ovakvom projektu. Trudili smo se da ga koncipiramo upravo kroz sirovu i novu energiju pomenutih autora čiji će prvi radovi biti prikazani. Pored toga, želja nam je da Novi Sad postane što je više moguće film friendly sredina i formalno, kroz institucije, i neformalno, kroz uključivanje čitave filmske zajednice, kao i razvoj publike. Mislim da se NSFF izdvaja po konceptu koji nije nužno samo prikazivačke prirode. Trudi-ćemo se da u perspektivi postane kvalitetno mesto za okupljanje i razvijanje i svih ostalih filmskih oblasti i činilaca.

 Na koje sve načine će NSFF podstaći filmsko stvaralaštvo mladih i ko će imati priliku da se takmiči?

– Novi Sad ima sve preduslove za dalji razvoj filmskog stvaralaštva, i mladih, a i zrelih autora. Ima podlogu u svetski nagrađivanim iskusnim filmayijama. Ima filmske autore koji su aktivni i potentni u svojim zrelim godinama. Ima i mlade filmayije koji nastupaju željni rada i dokazivanja. Naša ideja je da im dovedemo kolege sa svih meridijana. Da napravimo ambijent u kojem bi Novosađani imali priliku da se predstave, na domaćem terenu, ali i da razmenjuju iskustva i ideje sa svetom. Pritom ne mislim samo na autore. Ideja nam je da uključimo što više ljudi iz filmske sfere, snimatelje, pravnike, producente, distributere... Ove godine imamo četiri takmičarske selekcije: glavnu, internacionalnu selekciju prvog i drugog dugometražnog igranog filma, regionalnu selekciju studentskog kratkog igranog filma, nacionalnu selekciju sred-njoškolskog filma i best pit?, selekciju u kojoj se autori prvih i drugih filmova koji su još uvek u fazi produkcije ili postprodukcije takmiče za novčana sredstva namenjena razvoju tih projekata.

 Da li biste mogli da uporedite rad na prvom filmu sa radom na organizaciji prvog ovakvog festivala u Novom Sadu?

– Oba procesa su puna želje i entuzijazma svih ljudi koji se trude da taj isti proces uspe - mada se nadam da neću morati da prodajem lične stvari ponovo (smeh). U svakom slučaju, oba su deo, za mene najlepšeg, kreativnog entiteta koji se zove – film.       

M. S.