Станковић и Тагић припремају серију о убиству Ђинђића

Станковић је у разговору за Танјуг објаснио да ће причу пратити из перспективе три лика - новинарке која истражује убиство, полицијског инспектора и младог члана криминалног клана који полако улази у тај свет и схвата да више из њега не мозе да изађе.

"Неће нам главни јунаци бити Ђинђић и људи око њега, већ ћемо кроз перспективу троје јунака покушати да саставимо мозаик о ономе што се дешавало за време самог атантата и онога што је уследило и да покажемо како је атентат утицао на наше животе, на целу земљу и регион", рекао је Станковић. 

Пројекат је, како наводе аутори, започет на предлог РТС-а, са циљем да се настави заједничка сарадња после серије “Јутро ће променити све”.

“Тема се наметнула као нешто што би они зелели да раде, а ми смо успели да пронађемо одговарајући угао да ту причу испричамо”, објаснио је Станковић. 

Фокус ће, према речима Тагића, бити на личним причама фиктивних јунака и бавиће се тиме како велики екстремни догађаји као што је атентат на премијера, државни удар и ванредно стање утичу на њихове животе.

"У том балансу између великих политичких догађаја и личних прича јунака градиће се наша прича", прецизирао је Тагић.

Станковић се присетио тог 12. марта 2003. године.

“Ја сам у то време имао 18 година, био сам у средњој школи и у тренутку када се то догодило, часови су прекинути, пуштени смо да идемо кући, нико није знао шта се десило. Био је колапс у граду, кренуо сам таксијем кући и на радију сам први пут чуо да је пуцано на премијера, 15 минута касније је саопштено да је он преминуо. 

У том тренутку возило испред нас је стало и возач је изашао и кренуо да се радује као да је реч о некој добијеној утакмици. То ми је један од страшнијих догађаја, док ја покушавам ту вест да примим, гледам човека који се томе радује из све снаге", испричао је Станковић и додао да сви у екипи имају сличну причу у вези тог дана и то је била полазна тачка.

Станковић и Тагић сматрају да је убиство Ђинђића један од пресудних догађаја у скоријој историји Србије, једна врста прекретнице, чије последицде данас живимо.

"Никада нећемо знати како би Србија изгледала да се то није десило. Покушаћемо да изанализирамо шта је у том тренутку стало, шта је могло да се деси, у ком правцу је наше друштво могло да иде да се то није догодило и како је то могло да утиче на конкретне људе као што смо ми", каже Станковић.

Највећи изазов представља, надовезује се Тагић, амбивалентан однос који читаво друштво и даље има према Ђинђићу, "врло комплексан начин на који се тај човек сагледава и радикални ставови које људи имају о њему, небитно да ли га идеализују и сматрају најбољом могућом опцијом за Србију или га сатанизују и представљају као криминалца". 

"Сваки човек у Србији има неки став о Зорану Ђинђићу. Свесни смо колико год да ова серија буде добра, квалитетна и оде дубоко у своје истраживање у потреби да се из свог тог хаоса и муља ископа нека суштина и универзална истина од које би требало нешто да научимо, сигурно ћемо са различитих страна наићи на осуду, напад и питања зашто се тиме бавите, шта вам то треба и ко вас плаћа да се том темом бавите", сматра Тагић.

На то су, додаје, спремни и свесни да им је неопходна одлучност и храброст да се суоче са тим.

Ђинђића види као врло комплексног човека, око кога је много контрадикторних ствари као око "сваког јунак вредног да се о њему прича прича".

"Не можете једноставно да га објасните и наша идеја и није да ми представимо црно-белог човека већ да покушамо да разумемо изазове са којима се тај човек суочавао и зашто је одлуке, које је донео, морао да плати својим животом", истакао је Тагић.

Не знају када ће кренути са реализацијом, јер све зависи од новца.

"Ова серија захтева другачију врсту истраживачког рада од ''Јутра''. Захтева једну посвећеност, истрајност у фази која се дешава пре или паралелно са писањем сценарија. За озбиљан истраживачки рад је потребно и време и новац и ангажовање већег броја људи како би се сви аспекти наше државе 2003. добро размотрили и узели у анализу пре него што се неки искористе или не искористе у серији, а ту је и чињеница да се сама архитектура Београда много променила од 2003. тако да је то већ епоха, што поново захтева новац и студиозан и прецизан рад", објаснио је Тагић.