Stanković i Tagić pripremaju seriju o ubistvu Đinđića

Stanković je u razgovoru za Tanjug objasnio da će priču pratiti iz perspektive tri lika - novinarke koja istražuje ubistvo, policijskog inspektora i mladog člana kriminalnog klana koji polako ulazi u taj svet i shvata da više iz njega ne moze da izađe.

"Neće nam glavni junaci biti Đinđić i ljudi oko njega, već ćemo kroz perspektivu troje junaka pokušati da sastavimo mozaik o onome što se dešavalo za vreme samog atantata i onoga što je usledilo i da pokažemo kako je atentat uticao na naše živote, na celu zemlju i region", rekao je Stanković. 

Projekat je, kako navode autori, započet na predlog RTS-a, sa ciljem da se nastavi zajednička saradnja posle serije “Jutro će promeniti sve”.

“Tema se nametnula kao nešto što bi oni zeleli da rade, a mi smo uspeli da pronađemo odgovarajući ugao da tu priču ispričamo”, objasnio je Stanković. 

Fokus će, prema rečima Tagića, biti na ličnim pričama fiktivnih junaka i baviće se time kako veliki ekstremni događaji kao što je atentat na premijera, državni udar i vanredno stanje utiču na njihove živote.

"U tom balansu između velikih političkih događaja i ličnih priča junaka gradiće se naša priča", precizirao je Tagić.

Stanković se prisetio tog 12. marta 2003. godine.

“Ja sam u to vreme imao 18 godina, bio sam u srednjoj školi i u trenutku kada se to dogodilo, časovi su prekinuti, pušteni smo da idemo kući, niko nije znao šta se desilo. Bio je kolaps u gradu, krenuo sam taksijem kući i na radiju sam prvi put čuo da je pucano na premijera, 15 minuta kasnije je saopšteno da je on preminuo. 

U tom trenutku vozilo ispred nas je stalo i vozač je izašao i krenuo da se raduje kao da je reč o nekoj dobijenoj utakmici. To mi je jedan od strašnijih događaja, dok ja pokušavam tu vest da primim, gledam čoveka koji se tome raduje iz sve snage", ispričao je Stanković i dodao da svi u ekipi imaju sličnu priču u vezi tog dana i to je bila polazna tačka.

Stanković i Tagić smatraju da je ubistvo Đinđića jedan od presudnih događaja u skorijoj istoriji Srbije, jedna vrsta prekretnice, čije posledicde danas živimo.

"Nikada nećemo znati kako bi Srbija izgledala da se to nije desilo. Pokušaćemo da izanaliziramo šta je u tom trenutku stalo, šta je moglo da se desi, u kom pravcu je naše društvo moglo da ide da se to nije dogodilo i kako je to moglo da utiče na konkretne ljude kao što smo mi", kaže Stanković.

Najveći izazov predstavlja, nadovezuje se Tagić, ambivalentan odnos koji čitavo društvo i dalje ima prema Đinđiću, "vrlo kompleksan način na koji se taj čovek sagledava i radikalni stavovi koje ljudi imaju o njemu, nebitno da li ga idealizuju i smatraju najboljom mogućom opcijom za Srbiju ili ga satanizuju i predstavljaju kao kriminalca". 

"Svaki čovek u Srbiji ima neki stav o Zoranu Đinđiću. Svesni smo koliko god da ova serija bude dobra, kvalitetna i ode duboko u svoje istraživanje u potrebi da se iz svog tog haosa i mulja iskopa neka suština i univerzalna istina od koje bi trebalo nešto da naučimo, sigurno ćemo sa različitih strana naići na osudu, napad i pitanja zašto se time bavite, šta vam to treba i ko vas plaća da se tom temom bavite", smatra Tagić.

Na to su, dodaje, spremni i svesni da im je neophodna odlučnost i hrabrost da se suoče sa tim.

Đinđića vidi kao vrlo kompleksnog čoveka, oko koga je mnogo kontradiktornih stvari kao oko "svakog junak vrednog da se o njemu priča priča".

"Ne možete jednostavno da ga objasnite i naša ideja i nije da mi predstavimo crno-belog čoveka već da pokušamo da razumemo izazove sa kojima se taj čovek suočavao i zašto je odluke, koje je doneo, morao da plati svojim životom", istakao je Tagić.

Ne znaju kada će krenuti sa realizacijom, jer sve zavisi od novca.

"Ova serija zahteva drugačiju vrstu istraživačkog rada od ''Jutra''. Zahteva jednu posvećenost, istrajnost u fazi koja se dešava pre ili paralelno sa pisanjem scenarija. Za ozbiljan istraživački rad je potrebno i vreme i novac i angažovanje većeg broja ljudi kako bi se svi aspekti naše države 2003. dobro razmotrili i uzeli u analizu pre nego što se neki iskoriste ili ne iskoriste u seriji, a tu je i činjenica da se sama arhitektura Beograda mnogo promenila od 2003. tako da je to već epoha, što ponovo zahteva novac i studiozan i precizan rad", objasnio je Tagić.