Потомци страдалника у улогама предака у Дари из Јасеновца

Бројне Биљанине вршњакиње, филмски сужњи и целулоидне жртве јасеновачког инферна су биле из Апатина, варошице претежно насељеног српским живљем са подручја Лике Кордуна и Баније, крајева, односно такође потомци јасеновачких мученика.

Снимање „Даре из Јасеновца“ било је прво филмско искуство Милици и Маши Мутић, Сањи и Ањи Бајагић, као и Јелени Поповић, чланицама Дечијег драмског студија који делује у оквиру апатинског Културног центра, а како преноси руководилац овог студија Душан Гладић, мада тек статисти, побрале су похвале режисера и свих осталих креатора потресног филмског остварења

- Снимање филма је било једно велико искуство које је на мене оставило јак утисак и иако је било изузетно напорно, ни на тренутак нисмо мислили да одустанемо - каже Милица Мутић, средњошколка апатинске Гимназије и стручне школе „Никола Тесла“, док њена школска другарица Ања Бајагић наглашава да је рад на филму додатно био тежак и због потресне тематике.

- Иако је тема филма трагична и обилује сценама насиља, драго ми је што сам учествовала у том пројекту на коме смо упознали не само глумце, већ и бројне друге статисте – каже Ања, док све девојчице наглашавају да им је учешће у снимању на коме су првеле десетак дана, уз снимање и ноћних сцена, било лакше захваљујући и пробама које је са њима обављао руководилац Дечијег драмског студија Душан Гладић, под чијом су паском, као глумци аматери, већ освајали бројне награде на фестивалима широм Србије, а по чијим речима су, мада „само“ статискиње, девојчице из Апатина побрале похвале целе екипе.

Као део сценографије филма је послужила и железничка станица у Сомбору, али се ипак највећи део филма снимао на сету који представља јасеновачки логор, изграђеног у селу Колуту, селу сомборског атара које данас настањују потомци досељеника из Лике и Горског котара.

- На локацији Старе циглане су изграђене логорске бараке са жицом, а направљен је и комад пруге како би се верно дочарао тај стравични амбијент. Када је завршено снимање у коме су статисти били и наши Колућани, сценографија је остала недирнута, тако стоји и данас...- каже Светлана Ерцег, секретарка Месне заједнице Колут према чијим су речима учесници филма користили салу сеоског Дома културе као гардеробу и шминкерницу.

- Драмски студио Општинског културног центра Апатин постоји 20 година, током којих је имао 35 премијера и освојио је , на бројним смотрама и фестивалима, око 150 нмаграда. – каже Данијела Обрадовић, директорица апатинског Културног центра – Од 2005. године у његовом оквиру ради и Дечији драмски студио који је бројним представама и учешћу у другим програмима КЦ већ оставио дубок траг у култури. Пре неколико година је у Апатину снимљен и први хорор филм „Крв“ у чијем снимању су и глумци нашег Драмског студија такође узели учешће, па ћемо и у будуће помагати у организацији и реализацији драмских и филмских пројеката – каже Обрадовић, поносна на младе апатинске аматерке-глумице. 

М. Миљеновић

Приватна архива, Душан Гладић