ПИОНИРИ И СУПЕРХЕРОЈИ ФИЛМА НА ФЕСТИВАЛУ У СОМБОРУ Лауш и Бата, Ернестови специјалци

Један од најчешћих који се спомињао првог дана Сомборског филмског фестивала био је онај да је у њему поникао Ернест Бошњак, човек који је међу првима на овим просторима становништво упознао са камером и прављењем филмских, па и анимираних покретних слика. Зато све награде носе његово име.

А док се стигне до награда, први протокол био је пријем у градској кући и вожња фијакером. Неки од млађих звезда домаћег филма, Паулина Манов, Радован Вујовић, Павле Менсур, као и много искуснији, Весна Чипчић, Радивоје Раша Буквић, са осмехом на лицу провозали су се центром Сомбора, привлачећи пажњу као да је реч о модној ревији. 

Друга најчешћа реч која се првог дана могла чути било је „породица народа“. Сомборци из дирекције фестивала, па и они који су се током радног века ту доселили, били су изузетно поносни на чињеницу да живе и раде у једној средини која не познаје границе. То се одразило на основно програмско усмерење да нагласак сваке године буде на домаћем и филмовима из земаља чији људи живе и овде. 

- Овај фестивал хоће да буде другачији, хоће да укаже на породицу народа који живе у панонском, подунавском подручју. С том идејом је основан, па се та идеја водиља била нешто мало замаглила, али ево сада се потцртава та тежња. Овде живи 20 нација, народности и народа, а селекција обухвата продукцију из тих земаља. Осим тог главног тока, постоји и селекција филмова младих аутора као један посебан сегмент који је типично сомборски, са поднасловом „Кад би Сомбор био Холивуд“. Иако је он дошао из сфере позоришне уметности, фестивал се труди да се удаљи од онога што је препознатљивост Сомбора, а то је позориште, односно да укаже да је цео град позорница, сценографија, да је цело подручје богом дано за стварање филмова. Једна изузетна личност за овај регион и спрску кинематографију Ернест Бошњак, његов ореол занесењака, аматера гледано из данашње перспективе, оно је што обасјава све оно што се збива током трајања фестивала – испричао је програмски директор Сомборског филмског фестивала Миливоје Млађеновић. 

Поред Жарка Лаушевића, који је постхумно добио награду „Специјални Ернест“, због чега је међу најсрећнијима био Радослав Зеленовић, директор Фестивала европског филма Палић. Он је управо те две категорије – пионири филма и хероји филма навео као основне и најважније у области деловања филмских фестивала, што Сомбор на оба места има.

Још један, рекло би се суперхерој филма управо наведених народа и народности, Велимир Бата Живојиновић, такође постхумно, у центру је пажње актуелног издања Сомборског филмског фестивала. У Галерији Културног центра „Лаза Костић“ отворена је изложба „Бата у 90 слика“ Елене Стојановић, уреднице листа „Борба“. Заиста је величанствено било видети фотографије које на веома систематичан начин илуструју каријеру доајена југословенске и српске кинематографије. Повод за баш 90 слика био је 90. годишњица од рођења великог глумца, чији се учинак на филму и телевизији броји стотинама дела. 

- „Трагом црне девојке“ одговорио ми је једном кад сам се усудио да га питам који му је омиљени филм. – открио је Радослав Зеленовић мање познат податак о Бати Живојиновићу.

Игор Бурић