Отворена изложба о Соји Јовановић у Кинотеци

Министарка Гојковић је истакла да чак и данас, дуже од пола века након што су настали, филмови и драме Соје Јовановић делују "свеже", актуелно и примамљиво за све нараштаје и животна доба.

"Верујем да већина нас овде присутних, али и многи други који су гледали њене филмове и читали дела на основу којих су они настајали, с пуним правом сматра да се пун доживљај књиге остварио тек уз његову екранизацију од стране славне редитељке. Нећу претерати ако кажем да је Соја Јовановић у нашој филмској уметности пандан Виктору Флемингу на светском нивоу, који је режирао легендарни филм "Прохујало са вихором" на основу сјајне и помало незаслужено скрајнуте књиге Маргарет Мичел" казала је Гојковић.

Како је нагласила вечерашњом изложбом враћамо део дуга који као друштво имамо према нашој великој ауторки.

"Свакако најбољи пут за континуирано и заслужено одавање почасти Соји Јовановић јесте да се изнова враћамо њеним незаборавним делима. Поновним гледањем, у њима често налазимо неку нову поуку или скривену поруку, али изнад свега и увек њена дела гарантују добро расположење и враћају осмех на лице" казала Гојковић.

Она је нагласила да је у случају Соје Јовановић као и код бројних других великих аутора, одрастање у познатој уметничкој породици утицало на даљи животни и професионални пут славне редитељке.

"Њен деда-стриц, чувени српски сликар Паја Јовановић, мотиве за своја ремек-дела проналазио је у нашој традицији. По угледу на њега је и наша најпознатија редитељка инспирацију за своје радове налазила у делима великих српских писаца, као што су Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Бранко Ћопић или Јован Стерија Поповић" казала је Гојковић.

Кинотека ће вредни јубилеј обележити и дигиталном рестаурацијом популарне комедије Соје Јовановић "Поп Ћира и поп Спира" (1957), у оквиру пројекта А1 Кинотека.

Рестаурирану копију првог српског филма у боји публика ће моћи да види 8. марта на две пројекције у сали Макавејев, као и на премијерној пројекцији онлајн на званичној ФБ страници Југословенске кинотеке.

Према речима Ирине Кондић, основни део изложбе у централном холу здања у Узун Мирковој улици чини подсећање на све игране филмове које је Соја Јовановић режирала: Сумњиво лице (1954), Поп Chira и поп Спира (1957), Дилижанса снова (1960), Др (1962), Пут око света (1964), Орлови рано лете (1966), Пусти снови (1968) и Силом отац (1969).

Пратећа грађа обухвата плакате, фотографије, скице.

Ту су и оригинални костими из филмова, док посебну атракцију представља уметничка инсталација висине девет метара која спаја илустрације Алексе Гајића с временском линијом на којој је хронолошки дата биографија Соје Јовановић.