Оливери Катарини и Петру Божовићу уручен Златни печат

Ово вредно признање истакнутим уметницима уручио је директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић.  Вечерашња свечаност је била и у част 6. јуна, Дана југословенске кинотеке, али и поводом отварања 19. Фестивала нитратног филма. 



Дива југословенске кинематографије Оливера Катарина, видно узбуђена је изашла пред публику у дворани Југословенске кинотеке, која ју је дочекала френетичним аплаузом. 



"Захваљујем свима на топлом поздраву. Није овако било често у мом животу. Углавном сам била сама. Једно двадесет година сам била заборављена од свих и ођедном као што то бива у мом животу као да сам се пробудила из сна. Пажња медија, пут Кан...Ођедном загрљај Србије...Јел се то пробудила Србија?", рекла је Оливера Катарина. 



Она је додала да се лепо провела у Кану где су је после пола века дивно примили Французи. 



"Поново сам осетила љубав Француза као некада када сам 72 пута певала у Олимпији ни када сам била на премијери филма "Скупљачи перија који је њих заиста освојио", казала је Оливера Катарина. Онда је славна глумица на одушевљење публике отпевала неколико тактова ромског традиционала "Ђелем, Ђелем". 

Бард нашег глумишта Петар Божовић захвалио се на признању у духу филмова Живка Николића којима, како каже, "много дугује"."Није требало..., а може и "А то сам и очекивао", подигао је публику на ноге Петар Божовић. Он је нагласио да у Београду постоје две храма. 



"Југословенска кинотека и Коларчева задужбина. Пре десет година на некој свечаности у Југословенској кинотеци говорио сам да се сви сећамо себе у малој Косовској улици где смо држећи за руку драго створење и по киши чекали на карту за пројекцију филма у храму културе", казао је Божовић. Према његовим речима, Коларац је универзитет свих нас који никада не можемо да дипломирамо. 



"Хвала Илији Коларцу који нам је оставио образовање у аманет. Могли би и данас неки да се угледају на њега. Није то тако давно било, а и имају пара. И ја бих нешто вечерас отпевао, али нисам при гласу...", казао је Божовић. 



Потом је фестивал нитратног филма отворио програм "Београд између два светска рата" у оквиру кога су приказана три остварења: први данас знани документарни филм о Београду - "Београд" затим "Београд, престоница Краљевине Југославије" Војина М. Ђорђевића из 1932. године и чешко-југословенска копродукција "Београд" продуцента Лавослава Рајхла, сценаристе Јулијуса Шмита и сниматеља Јарослава Блажека.



Мото овогодишњег Фестивала нитратног филма је "Под сјајем запаљивих звезда", а оснивач и уметнички директор Александар Ердељановић је најавио 46 филмова из 30 архива Европе, Азије и Америке и долазак тридесетак гостију из 13 земаља.