Oliveri Katarini i Petru Božoviću uručen Zlatni pečat

Ovo vredno priznanje istaknutim umetnicima uručio je direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić.  Večerašnja svečanost je bila i u čast 6. juna, Dana jugoslovenske kinoteke, ali i povodom otvaranja 19. Festivala nitratnog filma. 



Diva jugoslovenske kinematografije Olivera Katarina, vidno uzbuđena je izašla pred publiku u dvorani Jugoslovenske kinoteke, koja ju je dočekala frenetičnim aplauzom. 



"Zahvaljujem svima na toplom pozdravu. Nije ovako bilo često u mom životu. Uglavnom sam bila sama. Jedno dvadeset godina sam bila zaboravljena od svih i ođednom kao što to biva u mom životu kao da sam se probudila iz sna. Pažnja medija, put Kan...Ođednom zagrljaj Srbije...Jel se to probudila Srbija?", rekla je Olivera Katarina. 



Ona je dodala da se lepo provela u Kanu gde su je posle pola veka divno primili Francuzi. 



"Ponovo sam osetila ljubav Francuza kao nekada kada sam 72 puta pevala u Olimpiji ni kada sam bila na premijeri filma "Skupljači perija koji je njih zaista osvojio", kazala je Olivera Katarina. Onda je slavna glumica na oduševljenje publike otpevala nekoliko taktova romskog tradicionala "Đelem, Đelem". 

Bard našeg glumišta Petar Božović zahvalio se na priznanju u duhu filmova Živka Nikolića kojima, kako kaže, "mnogo duguje"."Nije trebalo..., a može i "A to sam i očekivao", podigao je publiku na noge Petar Božović. On je naglasio da u Beogradu postoje dve hrama. 



"Jugoslovenska kinoteka i Kolarčeva zadužbina. Pre deset godina na nekoj svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci govorio sam da se svi sećamo sebe u maloj Kosovskoj ulici gde smo držeći za ruku drago stvorenje i po kiši čekali na kartu za projekciju filma u hramu kulture", kazao je Božović. Prema njegovim rečima, Kolarac je univerzitet svih nas koji nikada ne možemo da diplomiramo. 



"Hvala Iliji Kolarcu koji nam je ostavio obrazovanje u amanet. Mogli bi i danas neki da se ugledaju na njega. Nije to tako davno bilo, a i imaju para. I ja bih nešto večeras otpevao, ali nisam pri glasu...", kazao je Božović. 



Potom je festival nitratnog filma otvorio program "Beograd između dva svetska rata" u okviru koga su prikazana tri ostvarenja: prvi danas znani dokumentarni film o Beogradu - "Beograd" zatim "Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije" Vojina M. Đorđevića iz 1932. godine i češko-jugoslovenska koprodukcija "Beograd" producenta Lavoslava Rajhla, scenariste Julijusa Šmita i snimatelja Jaroslava Blažeka.



Moto ovogodišnjeg Festivala nitratnog filma je "Pod sjajem zapaljivih zvezda", a osnivač i umetnički direktor Aleksandar Erdeljanović je najavio 46 filmova iz 30 arhiva Evrope, Azije i Amerike i dolazak tridesetak gostiju iz 13 zemalja.