Џин Хекмен – Човек који је живео стотине живота
У свету филма, где су лица пролазна, а легенде ретке, једно име остаје урезано златним словима – Џин Хекмен.
Човек чије је лице откривало читав спектар емоција, чија је глума била толико природна да сте заборављали да гледате лик, већ сте веровали у њега.
Није био најгламурознији, није био најлепши, али је био истински. Сваки његов лик био је жив, опипљив, човек од крви и меса, са врлинама и слабостима. Он је био све што Холивуд више никада неће имати – глумац који није глумио, већ је живео своје улоге.
Од немирног дечака до човека хиљаду лица
Рођен 30. јануара 1930. године у Сан Бернардину, у Калифорнији, Џин Хекмен није одрастао у раскоши. Његово детињство било је далеко од холивудског сјаја – син новинара који је напустио породицу и мајке која се борила да прехрани сина, млади Џин научио је да се за све мора изборити сам.
Као тинејџер, био је несташан, побуњеник који није имао стрпљења за школу. Са само 16 година, побегао је од куће и пријавио се у америчку морнарицу, где је служио четири године.
После војске, радио је разне послове – био је возач камиона, продавац, чак и сценски радник у малом позоришту. Али једна ствар никада га није напуштала – сан да постане глумац. Са 30 година, када су многи његови вршњаци већ били дубоко у својим каријерама, Хекмен је тек почињао. Отишао је у Њујорк, уписао глумачку школу и борио се да докаже да је достојан велике сцене.
Успон ка бесмртности
Његова прва запажена улога дошла је 1967. године, када је у филму Бони и Клајд играо Бакстера, брата неславног разбојника Клајда Бароуa. Хекмен је овом улогом скренуо пажњу на себе и добио прву номинацију за Оскара. Али оно што је уследило било је далеко веће од једног признања.
Године 1971. уследио је филм који ће га уписати у историју – Француска веза. У улози детектива Џимија Дојла, човека који не познаје границе у својој потрази за правдом, Хекмен је био суров, упоран и неодољиво уверљив. Његова изведба донела му је првог Оскара за најбољег глумца и Холивуд више није имао сумњу – Џин Хекмен није само још један добар глумац, већ прави уметник.
Хекмен као негативац – лик који не заборављамо
Колико је био убедљив као херој, толико је блистао у улогама негативаца. Његов Лекс Лутор у Супермену (1978) био је један од првих великих филмских зликоваца модерног доба. Хекмен је овом лику додао шарм и интелигенцију, доказујући да злочинци не морају бити карикатурални – могу бити опасни управо зато што су блиски и стварни.
Још једну незаборавну улогу остварио је у вестерн ремек-делу Неопростиво (Unforgiven) (1992). Као Литл Бил, бездушни шериф који не преза ни од чега да би одржао ред у свом граду, Хекмен је показао сву своју глумачку моћ. Ова улога донела му је другог Оскара, овог пута за најбољег споредног глумца.
Мајстор сваког жанра
За разлику од многих глумаца који се држе једног жанра, Хекмен је могао све. У Недодирљивима (The Untouchables) (1987), одиграо је непоколебљивог федералног агента који ратује са Алом Капонеом. У Фирми (1993), био је искварени адвокат, док је у Државном непријатељу (Enemy of the State) (1998) играо искусног стручњака за безбедност који покушава да помогне млађем колеги у борби против корупције.
Његова каријера трајала је преко четири деценије, а у том периоду снимио је више од 80 филмова. Али оно што је њега издвајало није била количина – већ квалитет. Свака његова улога била је значајна, дубока, изведена с таквом снагом да гледалац није могао да остане равнодушан.
Последњи поздрав Холивуду
А онда, 2004. године, Џин Хекмен је донео одлуку која је шокирала многе – повукао се из глуме. Без велике најаве, без опроштајне турнеје, једноставно је одлучио да је време да оде. За њега, глума је била посао који је радио најбоље што је могао, али никада није желео да буде заробљен у улози филмске иконе.
Последње године живота провео је мирно, далеко од светала Холивуда, посветивши се писању романа. Његова дела, углавном историјске и трилер-приче, одражавала су исту снагу коју је показивао на великом платну.
Легенда која не бледи
Џин Хекмен није био само глумац – био је институција, последњи од старих великана. Његова глума била је искрена, без претварања, без сувишне драме. Био је човек који је могао да каже све једним погледом, једним трзајем усана, једним дубоким уздахом.
Његово наслеђе живеће кроз филмове који никада неће застaрeти, кроз ликове који ће увек остати у нашим сећањима. И ма колико се Холивуд мењао, ма колико се нове звезде рађале, једно је сигурно – Џин Хекмен остаје један од највећих.
Јер истинске легенде никада не одлазе. Оне настављају да живе у причама које су испричале.