Абрамовић: Увек ћу имати времена за Србију
ЊУЈОРК: Једна од најутицајнијих уметница перформанса данашњице Марина Абрамовић поручила је, после признања које јој је додела Србија, да ће увек имати вемена да посети своју земљу и да само треба поново да јој се пошаље позив.
"Тренутно до 2025. године имам комплетно пун распоред, али ћу увек имати времена за нашу земљу", рекла је Абрамовић за Танјуг у Њујорку.
Абрамовић, којој је у Њујорку изасланик преседника Србије, амбасадор Марко Ђурић уручио златну медаљу за заслуге, рекла је и да је веома захвална за то признање и да не зна да ли је била спремна да је добије раније.
"Врло је лако критиковати све. Ја не волим да критикујем када нешто добијем", рекла је Абрамовић оцењујућимоменат у коме јој је додељена награда речима "увек је време када треба да буде време".
Каже и да је за њу била веома важна изложба "Чистач у Музеју савремене уметности" , као и њен повратак у Београд те 2019. године.
На питање да ли јој је жао сто није раније досла у Београд, Абрамовић казе да то није учинила из једноставног разлога - Београд није био спреман за њу.
"Нашим људима увек странци морају да кажу колико наши људи вреде да би их признали. То је изгледа наша историја. Врло је жалосно, али је тако", оцењује Абрамовић.
Казе и да имамо много младих, талентованих уметника, а да они уопште немају каријеру.
"Морају да изађу из земље и да направе каријеру другде и тек онда да се врате и да их признају. То је била моја судбина и треба да променимо тај осећај. Људи немају подршку", оценила је.
Абрамовић је навела занимљив пример једног талентованог иранског пијанисте који није био познат, а требало је да одржи концерт у Карнеги холу, па су се Иранци удружили, купили карте и напунили салу да помогну свог Иранца.
Код нас, нажалост, нема таквих примера, приметила је Абрамоћ.
Напомиње да је изложба у Београду имала велики супех, као и да ју је видео велики број посетилаца.
"Веома важан моменат у мом животу је био и разговор са публиком. Прво смо имали малу сали у музеју и онда су на сајту упутили позив и пријавлило се 6.000 људи. Као Вудсток. Никада нисам говорила пред 6.000 људи и сви су били млади, испод 50 година - 15, 20, 30, 40", каже Абрамовић и додаје да је тада схватила да има генерација из бивше Југославије које интересује оно што ради и да има шта да им да.
"Јер уметник треба да буде слуга и кисеоник друштва и тада сам осетила да је моја функција стварно плаказала оно сто треба", поручила је Абрамовић.
Она додаје да јој је било важно и што су људи из бивших југоловенских република, сада земаља, Словеније, Хрватске, Северне Македоније... дошли на излозбу тако да се осећала, као да опет имамо јединство што је, казе, "веома сјајан осећај".
Истиче да је занима млада генерација уметника и то како да им помогне и пренесе своја искуства и да је зато током изложбе за њих организвала предавање.
Абрамовић напомиње и да има свој институт МАИ који ради са уметницима из целог света и да јој је велика жеља да тај институт дође и у Београд и да ту направи радионице, а не само да ради са уметницима који су у Њујорку.
Увек ћу имати времена за своју земљу и мој институт, поручује Абрамовић.