Бечејске Бубамаре праше рокенрол; цео бенд заједно млађи од Џегера

Пошто је Бечеј град с музичком традицијом, а није имао репрезетативни хор у раном узрасту, окупила сам децу са слухом да би га развијали, омогућила им дружење, а певањем на језицима средине, српском и мађарском, савладали су оба, сећа се Ђијанта, која од првог дана има помоћ супруга Имреа, анестезиолога по образовању, музичара по вокацији.

Како је даље казала, очекивала је већи одзив, али очигледно се у Бечеју иновације не прихватају лако.

Ипак, вредним радом смо за годину и по припремили први солистички концерт и све је кренуло набоље, закључује наша саговорница.

Почели су обрадом познатих дечјих песама, али су убрзо прешли на ауторске и сад само њих изводе. Већ тридесетак.

Ђијанта компонује, Имре пише стихове, а заједно аранжмане. У лето 2016. издали су и ЦД с десет својих песама, који је врло лепо прихваћен. И наступи у стајлингу „бубамара” су прихваћени па су их за сад укњижили више од стотину.

Осим по Бечеју, имали смо концерте у Бочару, Куману, Новом Бечеју, Новом Саду, Србобрану, наступали у Новогодишњем програму РТВ-а, емисији „Зврк”, на Змајевим дечјим играма и овдашњим Мајским играма, фестивалу „Тандрбал”, али желимо да нас упознају шире, не само у Војводини. Радимо на томе да се представимо Београду, који бисмо, верујем, пријатно изненадили, констатује неуморна Ђијанта.

Нема године да се „бубамаре”, сем на разним фештама, не представе суграђанима и соло наступом.

Увек су брижно припремани, углавном за неки важан датум, Нову годину, Осми март или Ускрс, вели Ђијанта и додаје да је последњи био Новогодишњи хуманитарни концерт, на којем су гости били Тања Бањанин, фронтмен „Еве Браун” Горан Васовић, Ђуси Ковач и локални бенд „Фингербанг”.

Хор нема више чланова јер, објашњава Ђијанта, исти број родитеља децу врте укруг. Други немају афинитета за такву музику или им је издатак од 700 динара месечно првелик.

А деца, кад постану чланови хора, добију бесплатно костиме „бубамаре”, сва путовања покривају донацијом људи добре воље, а следе и новогодишњи пакетићи.

Да наступи буду атрактивнији, Ђијанта и Имре су основали и седмочлани бенд. За клавиром су Фиона Ловаш (десет година) и Кристина Ковач (14), бас гитару свира Ана Хорват (13), гитару Огњен Спајић (11), бубњеве Димитрије Радосављевић (13), а Сара Репац (14) и Виктор Ковач (девет) певају.

У шали кажу да заједно имају година колико Мик Џегер. 

Бенд има два живота. Један је везан за хор, који свуда прате, а у другом изводе свој поп-рок репертоар. На првој проби смо им дали ноте, а они све одсвирали без грешке. Прави мали професионалци! Али, они годинама похађају овдашњу Музичку школу „Петар Коњовић” и музички су врло „потковани”. Уз то, такмиче се на разним дечјим музичким фестивалима па су навикли на мој систем рада, закључује „биг мама” Ђијанта.

Наступали су у Бечеју, од Позоришног клуба, преко Мајских игара, Сусрета олдтајмериста до „Тандрбала”, затим на „Данима Бочара”, „Сувача фесту” у Кикинди, Великој Госпојини у Новом Бечеју...

Позив је отворен свој талентованој деци, за хор већ од треће године, а за бенд од осме. Јер, смена генерација је сваке године, а треба трајати.

В. Јанков