„ОРЛОВИ“ НИСУ УСПЕЛИ ДА ПОБЕДЕ ДАНЦЕ У МИНХЕНУ: ЕУРО за Србију завршен

После велике битке, „орлови“ су освојили последње место у Ц групи с два освојена бода и мораће, баш као и сви ми, да причекају неку нову прилику. Поново.

Постоје утакмице које, самим оним што значе за јавност читаве једне земље, постају много више од спорта. Управо такав био је сусрет између најбољих фудбалера Данске и Србије, последњи у Ц групи, који је одлучивао ко ће се наћи у осмини финала Европског првенства, а ко ће, највероватније, морати да пакује кофере и врати се кући.

Ако су постојали скептици у Србији, људи који нису веровали у безрезервну подршку „орловима“ (јер сами немају поверење у њих), бројка од преко 30.000 наших земљака који су се нашли на трибинама Минхен арене, морала је да их разувери. Фантастичну атмосферу створили су наши навијачи и, сигурни смо у то, морала је да узавре крв у венама Пиксијевих изабраника. Играти за славу Србију, част је и привилегија и веровали смо у то да ћемо управо такав однос према утакмици, али и укупном амбијенту, видети од младића у јуче белој опреми, с двоглавим белим орлом на грудима.

Због објективности, и дански навијачи били су присутни у огромном броју, вољни да стану уз своје фудбалере, па је слика која је отишла у свет генерално била феноменална.

Најавио је Драган Стојковић неколико промена у стартној постави Србије, али тешко да је неко од овдашњих љубитеља фудбалча очекивао да у њој види Срђана Мијаиловића. Управо њему је Пикси поверио улогу десног бека, док је Живковића преселио на супротну страну. Поново је у тиму био Гудељ, а уместо Тадићу, организацију игре поверио је Лазару Самарџићу. Коначно, барем у најави, офанзивније задатке ставио је пред Лукића, док је у шпицу, с капитенском траком око руке, био Александар Митровић.

Празне улице у нашим градовима, синоћ су сведочиле о јединственој жељи да се, после готово четврт века, наша земља поново високо позиционира на фудбалској мапи Европе. И баш због тога, нећемо посебно описивати дешавања у Минхену, јер гледали су их милиони наших грађана путем ТВ преноса.

Није било добро то што је Никола Миленковић, већ у 4. минуту (можда и престрого), зарадио жути картон због прекрашаја над Хојлунду, Француз Летексије заузео је прилично оштар критеријум. Међутим, морало је да нас нервира то што је настављена, барем по нама, судијска неправда према Митровићу, којег је Андерсен рукама спречавао у настојању да било шта конкретније уради. Али, ајде...

Били су офанзивнији Данци, јесу, али је одбрана нашег тима била сигурна и то ривалу није доносило ништа конкретније. Тек два покушаја Кристијана Ериксена била су све што је вредно помена.

Велики Новак Ђоковић, најбољи спортиста света, појавио се на Минхен арени, како би уживо одгледао сусрет између „орлова“ и Данаца, али и пружио подршку нашим момцима, преносећи им дах властитог победничког менталитета.

Пред почетак сусрета, праћен овајцијама из гледалишта, сишао је Ноле до терена и селектору Стојковићу пожелео да његов тим пружи жељену игру, слави на крају и пласирају се у осмину финала Европског првенства. И не само то: Новак је загрлио сваког српског репрезентативца пред интонирање химне „Боже правде“!

Поново је „орловима“ недостајало „оно нешто“, да их покрене и натера да крену храбрије ка голу Шмајхела. Нису им Данци допуштали да из задње линије крену у организацију игре, па су, без већег успеха, дугим лоптама покушавали да пронађу усамљеног Митровића у нападу.

Обострано тврдо, дисциплиновано, не много на око лепо и физички захтевно – све су то одреднице којима, чини се, најбоље можемо да опишемо игру у првих 45 минута. И присетили смо се првог дуела на ЕП с Енглезима, када смо се, онако за себе, запитали да ли би, можда, Душан Тадић ту нешто променио. Ипак, селектор зна боље, зар не? 

Није Србији „играо“ реми у настојању да испуни циљ и, хтео он то или не, Пикси је морао нешто да промени у наставку. А у најави је тврдио да су му играчи с клупе изузетно битни и да постоји план Б и, чак, план Ц. Била нам је потребна много офанзивнија игра, па смо с нестрпљењем ишчекивали да видимо има ли некадашњи фудбалски мајстор прикривеног адута у рукаву.

Јесу ли то управо Тадић и Лука Јовић? Управо њих је селектор послао на терен, решен да тако промени однос снага и трасира пут Србије ка победи. Ипак, исту жељу имао је и ривал, који је појачао средину, па и напад, кажу, неугодним Сковом Олсеном...

О, како смо се обрадовали у 54. минуту, када је Тадић проиграо Митровића, а овај савладао голмана Данаца! Џаба, био је офсајд. Међутим, можда је то био и наговештај другачијих „орлова“, јаких, вољних и храбрих. Није имало више шта да се чека, јер је нерешен исход за нашу селекцију био раван поразу. Пикси је увео и трећег нападача – Душана Влаховића, јасно показујући да га занима искључиво победа. Само што је за то требало да се шутне која ка голу, а до 81. минута имали смо само један покушај. Премало! Разљутило је то Митровића, оборен је у 83. минуту пред голом ривала, повучен за дрес, а зарадио је само жути картон.

Лудачки брзо приближавао се крај и све је мање наде било за Србију. Данци су, мудро, задржавали време, а наши момци свим силама су покушавали да обрадују навијаче. Имали су прилику за то, али, нажалост, није ово било вече суђено за нашу радост.

Данска – Србија 0:0

МИНХЕН: Минхен арена, гледалаца: 70.000. Судија: Франсоа Летексије (Француска) 7. Помоћници: Сирил Муније 7 и Мехди Рахмуни 7 (обојица Француска). Жути картони: Миленковић, Митровић (Србија), Винд, Хјулманд (Данска).

ДАНСКА: Шмајхел 6,5 – Андерсен 7, Кристенсен 6,5, Вестергард 7 – Бах 6,5 (од 77. В. Кристијансен 6), Хјулманд 6,5 (од 77. Дилејни 6), Хојберг 6, Меле 6,5 – Ериксен 7 (од 88. Поулсен -)– Хојлунд 7 (од 59. Долберг 6,5), Винд 6 (од 46. Олсен 6,5).

СРБИЈА: Рајковић 7 – Вељковић 6,5, Миленковић 6,5, Павловић 7 – Мијаиловић 6,5 (од 73. Младеновић 6,5), Илић 6,5 (од 67. Влаховић), Гудељ 6 (од 46. Јовић 6,5), Живковић 6,5 – Самарџић 6 (од 46. Тадић 7), Лукић 6,5 (од 87. С. Милинковић-Савић -) – Митровић 7.

А. Предојевић