„ORLOVI“ NISU USPELI DA POBEDE DANCE U MINHENU: EURO za Srbiju završen

Posle velike bitke, „orlovi“ su osvojili poslednje mesto u C grupi s dva osvojena boda i moraće, baš kao i svi mi, da pričekaju neku novu priliku. Ponovo.

Postoje utakmice koje, samim onim što znače za javnost čitave jedne zemlje, postaju mnogo više od sporta. Upravo takav bio je susret između najboljih fudbalera Danske i Srbije, poslednji u C grupi, koji je odlučivao ko će se naći u osmini finala Evropskog prvenstva, a ko će, najverovatnije, morati da pakuje kofere i vrati se kući.

Ako su postojali skeptici u Srbiji, ljudi koji nisu verovali u bezrezervnu podršku „orlovima“ (jer sami nemaju poverenje u njih), brojka od preko 30.000 naših zemljaka koji su se našli na tribinama Minhen arene, morala je da ih razuveri. Fantastičnu atmosferu stvorili su naši navijači i, sigurni smo u to, morala je da uzavre krv u venama Piksijevih izabranika. Igrati za slavu Srbiju, čast je i privilegija i verovali smo u to da ćemo upravo takav odnos prema utakmici, ali i ukupnom ambijentu, videti od mladića u juče beloj opremi, s dvoglavim belim orlom na grudima.

Zbog objektivnosti, i danski navijači bili su prisutni u ogromnom broju, voljni da stanu uz svoje fudbalere, pa je slika koja je otišla u svet generalno bila fenomenalna.

Najavio je Dragan Stojković nekoliko promena u startnoj postavi Srbije, ali teško da je neko od ovdašnjih ljubitelja fudbalča očekivao da u njoj vidi Srđana Mijailovića. Upravo njemu je Piksi poverio ulogu desnog beka, dok je Živkovića preselio na suprotnu stranu. Ponovo je u timu bio Gudelj, a umesto Tadiću, organizaciju igre poverio je Lazaru Samardžiću. Konačno, barem u najavi, ofanzivnije zadatke stavio je pred Lukića, dok je u špicu, s kapitenskom trakom oko ruke, bio Aleksandar Mitrović.

Prazne ulice u našim gradovima, sinoć su svedočile o jedinstvenoj želji da se, posle gotovo četvrt veka, naša zemlja ponovo visoko pozicionira na fudbalskoj mapi Evrope. I baš zbog toga, nećemo posebno opisivati dešavanja u Minhenu, jer gledali su ih milioni naših građana putem TV prenosa.

Nije bilo dobro to što je Nikola Milenković, već u 4. minutu (možda i prestrogo), zaradio žuti karton zbog prekrašaja nad Hojlundu, Francuz Leteksije zauzeo je prilično oštar kriterijum. Međutim, moralo je da nas nervira to što je nastavljena, barem po nama, sudijska nepravda prema Mitroviću, kojeg je Andersen rukama sprečavao u nastojanju da bilo šta konkretnije uradi. Ali, ajde...

Bili su ofanzivniji Danci, jesu, ali je odbrana našeg tima bila sigurna i to rivalu nije donosilo ništa konkretnije. Tek dva pokušaja Kristijana Eriksena bila su sve što je vredno pomena.

Veliki Novak Đoković, najbolji sportista sveta, pojavio se na Minhen areni, kako bi uživo odgledao susret između „orlova“ i Danaca, ali i pružio podršku našim momcima, prenoseći im dah vlastitog pobedničkog mentaliteta.

Pred početak susreta, praćen ovajcijama iz gledališta, sišao je Nole do terena i selektoru Stojkoviću poželeo da njegov tim pruži željenu igru, slavi na kraju i plasiraju se u osminu finala Evropskog prvenstva. I ne samo to: Novak je zagrlio svakog srpskog reprezentativca pred intoniranje himne „Bože pravde“!

Ponovo je „orlovima“ nedostajalo „ono nešto“, da ih pokrene i natera da krenu hrabrije ka golu Šmajhela. Nisu im Danci dopuštali da iz zadnje linije krenu u organizaciju igre, pa su, bez većeg uspeha, dugim loptama pokušavali da pronađu usamljenog Mitrovića u napadu.

Obostrano tvrdo, disciplinovano, ne mnogo na oko lepo i fizički zahtevno – sve su to odrednice kojima, čini se, najbolje možemo da opišemo igru u prvih 45 minuta. I prisetili smo se prvog duela na EP s Englezima, kada smo se, onako za sebe, zapitali da li bi, možda, Dušan Tadić tu nešto promenio. Ipak, selektor zna bolje, zar ne? 

Nije Srbiji „igrao“ remi u nastojanju da ispuni cilj i, hteo on to ili ne, Piksi je morao nešto da promeni u nastavku. A u najavi je tvrdio da su mu igrači s klupe izuzetno bitni i da postoji plan B i, čak, plan C. Bila nam je potrebna mnogo ofanzivnija igra, pa smo s nestrpljenjem iščekivali da vidimo ima li nekadašnji fudbalski majstor prikrivenog aduta u rukavu.

Jesu li to upravo Tadić i Luka Jović? Upravo njih je selektor poslao na teren, rešen da tako promeni odnos snaga i trasira put Srbije ka pobedi. Ipak, istu želju imao je i rival, koji je pojačao sredinu, pa i napad, kažu, neugodnim Skovom Olsenom...

O, kako smo se obradovali u 54. minutu, kada je Tadić proigrao Mitrovića, a ovaj savladao golmana Danaca! Džaba, bio je ofsajd. Međutim, možda je to bio i nagoveštaj drugačijih „orlova“, jakih, voljnih i hrabrih. Nije imalo više šta da se čeka, jer je nerešen ishod za našu selekciju bio ravan porazu. Piksi je uveo i trećeg napadača – Dušana Vlahovića, jasno pokazujući da ga zanima isključivo pobeda. Samo što je za to trebalo da se šutne koja ka golu, a do 81. minuta imali smo samo jedan pokušaj. Premalo! Razljutilo je to Mitrovića, oboren je u 83. minutu pred golom rivala, povučen za dres, a zaradio je samo žuti karton.

Ludački brzo približavao se kraj i sve je manje nade bilo za Srbiju. Danci su, mudro, zadržavali vreme, a naši momci svim silama su pokušavali da obraduju navijače. Imali su priliku za to, ali, nažalost, nije ovo bilo veče suđeno za našu radost.

Danska – Srbija 0:0

MINHEN: Minhen arena, gledalaca: 70.000. Sudija: Fransoa Leteksije (Francuska) 7. Pomoćnici: Siril Munije 7 i Mehdi Rahmuni 7 (obojica Francuska). Žuti kartoni: Milenković, Mitrović (Srbija), Vind, Hjulmand (Danska).

DANSKA: Šmajhel 6,5 – Andersen 7, Kristensen 6,5, Vestergard 7 – Bah 6,5 (od 77. V. Kristijansen 6), Hjulmand 6,5 (od 77. Dilejni 6), Hojberg 6, Mele 6,5 – Eriksen 7 (od 88. Poulsen -)– Hojlund 7 (od 59. Dolberg 6,5), Vind 6 (od 46. Olsen 6,5).

SRBIJA: Rajković 7 – Veljković 6,5, Milenković 6,5, Pavlović 7 – Mijailović 6,5 (od 73. Mladenović 6,5), Ilić 6,5 (od 67. Vlahović), Gudelj 6 (od 46. Jović 6,5), Živković 6,5 – Samardžić 6 (od 46. Tadić 7), Lukić 6,5 (od 87. S. Milinković-Savić -) – Mitrović 7.

A. Predojević