Нема инвазије стршљенова у граду
НОВИ САД: Већи број стршљенова који се последњих месеци појавио на подручју града и околине није последица инвазије, сматра доцент на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета Младен Хорватовић, већ су, како каже, климатски услови током зиме и пролећа погодовали за преживљавање више младих матица.
Према његовим речима, кад је зима блага, као што је била prеthodna, већи број младих матица презими, односно не угине током хладног периода, за разлику од оштријих зима и пролећа када већи проценат колонија стршљенова не успе да заживи.
Стршљенови су шумски инсекти и нису одушевљени тиме да долазе до градова јер ту не живе, међутим, нама је Фрушка гора ту близу, људи су се ту настанили и дошли на њихову територију па је нормално да се много више долази у контакт с њима у природи него негде нпр. на Лиману, где их нема толико, објашњава Хорватовић, и додаје да стршљени јесу опасни, али не толико да треба да их се плашимо и убијамо их.
Према његовим речима, код нас се стршљенови не сматрају угроженим животињама, њихова бројност је на граници да буду угрожени.
Ми смо генерало опаснији за њих него они по нас. Не треба уништавати њихова гнезда. У крајњем случају, људи најчешће и страдају покушавајући да униште или запале гнездо, каже Хорватовић.
Наш саговорник додаје да су ти инсекти толерантнији на људе од нпр. оса или пчела, али да је њихова реакција бурна када се осете угроженима те да су стршљенови тада предатори јер знају да су јачи и да могу да се одбране па крећу у напад на оног који их је на неки начин угрозио. Због тога људи често у некој својој активности покрену реакцију стршљена. Како каже, сматра се да тек напад неколико десетина стршљенова потенцијално може бити животно опасан јер онда може доћи до убризгавања веће количине отрова која може да поремети организам. Иако је њихов отров слабији, убод једног стршљена убризга више отрова него пчела или оса, а, осим тога, осећај бола је много јачи.
Што се тиче алергијског дејства, отров стршљена је много незгоднији од отрова пчеле или осе јер се састоји од великог броја протеина који су сами по себи јаки алергени и када се нађу у нашем организму, покрећу јаку имунолошку реакцију, тврди Хорватовић, и додаје да код преосетљивих људи та реакција буде јача, али не и опасна по живот.
У предузећу „Циклонизација” наводе да су упознати с повећањем броја стршљенова, које, кажу, није карактеристично само за Нови Сад већ за цео Балкан због виших температура.
Због тих инсеката њихове екипе излазе на терен по позиву грађана, којих је, по њиховој евиденцији, ових дана било десетак пута више него што је то уобичајено.
Како додаје, код особа које су алергичне на отрове оса, пчела и стршљенова долази до бурне реакције, а најтежи облик је анафилактички шок.
Осим класичног црвенила, бола и отока, долази најчешће до значајног пада притиска, до неравномерног рада срца или до несвестице и у таквим ситуацијама, ако је човек сам, не може да реагује и да потражи стручну помоћ и тада може доћи до смртног исхода, наводи Хорватовић.
Уколико дође до убода стршљена, треба пратити реакцију тела, па уколико се јаве јачи симптоми попут горенаведених, треба потражити помоћ лекара. Наш саговорник каже да бурну реакцију може изазвати више фактора, те да је посебно опасно ако стршљен убоде у главу или врат јер може доћи до отицања дисајних путева, те да тада обавезно треба отићи код лекара.
В. Бијелић
