Nema invazije stršljenova u gradu
NOVI SAD: Veći broj stršljenova koji se poslednjih meseci pojavio na području grada i okoline nije posledica invazije, smatra docent na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Mladen Horvatović, već su, kako kaže, klimatski uslovi tokom zime i proleća pogodovali za preživljavanje više mladih matica.
Prema njegovim rečima, kad je zima blaga, kao što je bila prethodna, veći broj mladih matica prezimi, odnosno ne ugine tokom hladnog perioda, za razliku od oštrijih zima i proleća kada veći procenat kolonija stršljenova ne uspe da zaživi.
Stršljenovi su šumski insekti i nisu oduševljeni time da dolaze do gradova jer tu ne žive, međutim, nama je Fruška gora tu blizu, ljudi su se tu nastanili i došli na njihovu teritoriju pa je normalno da se mnogo više dolazi u kontakt s njima u prirodi nego negde npr. na Limanu, gde ih nema toliko, objašnjava Horvatović, i dodaje da stršljeni jesu opasni, ali ne toliko da treba da ih se plašimo i ubijamo ih.
Prema njegovim rečima, kod nas se stršljenovi ne smatraju ugroženim životinjama, njihova brojnost je na granici da budu ugroženi.
Mi smo generalo opasniji za njih nego oni po nas. Ne treba uništavati njihova gnezda. U krajnjem slučaju, ljudi najčešće i stradaju pokušavajući da unište ili zapale gnezdo, kaže Horvatović.
Naš sagovornik dodaje da su ti insekti tolerantniji na ljude od npr. osa ili pčela, ali da je njihova reakcija burna kada se osete ugroženima te da su stršljenovi tada predatori jer znaju da su jači i da mogu da se odbrane pa kreću u napad na onog koji ih je na neki način ugrozio. Zbog toga ljudi često u nekoj svojoj aktivnosti pokrenu reakciju stršljena. Kako kaže, smatra se da tek napad nekoliko desetina stršljenova potencijalno može biti životno opasan jer onda može doći do ubrizgavanja veće količine otrova koja može da poremeti organizam. Iako je njihov otrov slabiji, ubod jednog stršljena ubrizga više otrova nego pčela ili osa, a, osim toga, osećaj bola je mnogo jači.
Što se tiče alergijskog dejstva, otrov stršljena je mnogo nezgodniji od otrova pčele ili ose jer se sastoji od velikog broja proteina koji su sami po sebi jaki alergeni i kada se nađu u našem organizmu, pokreću jaku imunološku reakciju, tvrdi Horvatović, i dodaje da kod preosetljivih ljudi ta reakcija bude jača, ali ne i opasna po život.
U preduzeću „Ciklonizacija” navode da su upoznati s povećanjem broja stršljenova, koje, kažu, nije karakteristično samo za Novi Sad već za ceo Balkan zbog viših temperatura.
Zbog tih insekata njihove ekipe izlaze na teren po pozivu građana, kojih je, po njihovoj evidenciji, ovih dana bilo desetak puta više nego što je to uobičajeno.
Kako dodaje, kod osoba koje su alergične na otrove osa, pčela i stršljenova dolazi do burne reakcije, a najteži oblik je anafilaktički šok.
Osim klasičnog crvenila, bola i otoka, dolazi najčešće do značajnog pada pritiska, do neravnomernog rada srca ili do nesvestice i u takvim situacijama, ako je čovek sam, ne može da reaguje i da potraži stručnu pomoć i tada može doći do smrtnog ishoda, navodi Horvatović.
Ukoliko dođe do uboda stršljena, treba pratiti reakciju tela, pa ukoliko se jave jači simptomi poput gorenavedenih, treba potražiti pomoć lekara. Naš sagovornik kaže da burnu reakciju može izazvati više faktora, te da je posebno opasno ako stršljen ubode u glavu ili vrat jer može doći do oticanja disajnih puteva, te da tada obavezno treba otići kod lekara.
V. Bijelić
