Iz­lo­žba „Sr­bi­ja u Ve­li­kom ra­tu” otvorena u Isto­rij­skom ar­hi­vu gra­da

Iz­lo­žba je po­de­lje­na na 18 te­mat­sko-hro­no­lo­ških ce­li­na s iza­bra­nih 270 ar­hiv­skih do­ku­me­na­ta i fo­to­gra­fi­ja ko­je do­pri­no­se bo­ljem raz­u­me­va­nju Pr­vog svet­skog ra­ta, s posebnim osvrtom na dešavanja u Braničevskom okrugu i istočnoj Srbiji.

Direktorka Istorijskog arhiva Požarevca Jasmina Nikolić istakla je da su idej­ni tvor­ci iz­lo­žbe nastojali da afir­ma­ci­jom ar­hiv­skih do­ku­me­na­ta o Sr­bi­ji u Pr­vom svet­skom ra­tu i na­uč­nih re­zul­ta­ta srp­ske isto­ri­o­gra­fi­je, skre­nu pa­žnju na po­gu­ban uti­caj po­li­tič­ke re­vi­zi­je isto­ri­je.

– To je 15. postavka od 2014. godine, kada je na 100-godišnjicu od početka Prvog svetskog rata prvi put otvorena u Beogradu, gde će novo izdanje imati u novembru, kada će ovaj ciklus biti zaključen – istakla je Jasmina Nikolić, uz napomenu da je „Srbija u Velikom ratu” do sada zabeležila 293 izložbena dana, uz nepunih 12.500 posetilaca.

Cilj oda­bi­ra ar­hiv­skih do­ku­me­na­ta bio je da se po­nu­di jed­novre­me­na pri­ča o rat­nim de­ša­va­nji­ma u Sr­bi­ji u Pr­vom svet­skom ra­tu i nji­ho­vom od­ra­zu na ma­nju sre­di­nu kao što je Bra­ni­če­vo. Učinjeno je to po­sred­stvom vi­zu­e­li­za­ci­je rat­nih do­ga­đa­ja kroz pre­zen­ta­ci­ju do sa­da ma­nje po­zna­tih ar­hiv­skih fot­go­ra­fi­ja, a još vi­še ar­hiv­skih do­ku­me­na­ta ko­ji su do sada bili uglav­nom ne­po­zna­ti ši­roj jav­no­sti.

Tako posetioci do kraja oktobra mogu sagledati sjajne fotografije, dokumenta, ukaze, proglase, objave, naredbe, telegramske poruke... koji svedoče o herojskim danima između 1914. i 1918. godine, te se upoznati sa snimcima i dokumentima različitih celina, poput Vazduhoplovne komande srpske vojske, svedočanstvima solunaca Braničevskog okruga, sudbinom, za širu javnost gotovo nepoznatih, grčkih izgnanika, da „osete” težinu bugarske okupacije itd.

        Kako je rekla jedna od autorki izložbe Jasmina Živković, ovoga puta je, više nego ranije na sličnu temu, pažnja posvećena reorganizaciji srpske vojske posle prelaska Albanije i dolaska na Krf, kao i sudbini žena, na koje je pala ogromna dužnost očuvanja ognjišta i porodice dok su muževi na frontu ratovali.

Direktor Istorijskog arhiva Novog Sada Petar Đurđev zahvalio se dragim gostima iz Požarevca i Vojnog arhiva i Instituta za savremenu istoriju Srbije, naglasivši da mu je izuzetno drago što je instituciji koju predstavlja, posle 13 gradova Srbije i Banjaluke iz Republike Srpske, ukazana čast da bude domaćin tako značajne postavke koja neguje prošlost i čuva istoriju i kulturu srpskog naroda.

 

S. S.