Из­ло­жба „Ср­би­ја у Ве­ли­ком ра­ту” отворена у Исто­риј­ском ар­хи­ву гра­да

Из­ло­жба је по­де­ље­на на 18 те­мат­ско-хро­но­ло­шких це­ли­на с иза­бра­них 270 ар­хив­ских до­ку­ме­на­та и фо­то­гра­фи­ја ко­је до­при­но­се бо­љем раз­у­ме­ва­њу Пр­вог свет­ског ра­та, с посебним освртом на дешавања у Браничевском округу и источној Србији.

Директорка Историјског архива Пожаревца Јасмина Николић истакла је да су идеј­ни твор­ци из­ло­жбе настојали да афир­ма­ци­јом ар­хив­ских до­ку­ме­на­та о Ср­би­ји у Пр­вом свет­ском ра­ту и на­уч­них ре­зул­та­та срп­ске исто­ри­о­гра­фи­је, скре­ну па­жњу на по­гу­бан ути­цај по­ли­тич­ке ре­ви­зи­је исто­ри­је.

– То је 15. поставка од 2014. године, када је на 100-годишњицу од почетка Првог светског рата први пут отворена у Београду, где ће ново издање имати у новембру, када ће овај циклус бити закључен – истакла је Јасмина Николић, уз напомену да је „Србија у Великом рату” до сада забележила 293 изложбена дана, уз непуних 12.500 посетилаца.

Циљ ода­би­ра ар­хив­ских до­ку­ме­на­та био је да се по­ну­ди јед­новре­ме­на при­ча о рат­ним де­ша­ва­њи­ма у Ср­би­ји у Пр­вом свет­ском ра­ту и њи­хо­вом од­ра­зу на ма­њу сре­ди­ну као што је Бра­ни­че­во. Учињено је то по­сред­ством ви­зу­е­ли­за­ци­је рат­них до­га­ђа­ја кроз пре­зен­та­ци­ју до са­да ма­ње по­зна­тих ар­хив­ских фот­го­ра­фи­ја, а још ви­ше ар­хив­ских до­ку­ме­на­та ко­ји су до сада били углав­ном не­по­зна­ти ши­рој јав­но­сти.

Тако посетиоци до краја октобра могу сагледати сјајне фотографије, документа, указе, прогласе, објаве, наредбе, телеграмске поруке... који сведоче о херојским данима између 1914. и 1918. године, те се упознати са снимцима и документима различитих целина, попут Ваздухопловне команде српске војске, сведочанствима солунаца Браничевског округа, судбином, за ширу јавност готово непознатих, грчких изгнаника, да „осете” тежину бугарске окупације итд.

        Како је рекла једна од ауторки изложбе Јасмина Живковић, овога пута је, више него раније на сличну тему, пажња посвећена реорганизацији српске војске после преласка Албаније и доласка на Крф, као и судбини жена, на које је пала огромна дужност очувања огњишта и породице док су мужеви на фронту ратовали.

Директор Историјског архива Новог Сада Петар Ђурђев захвалио се драгим гостима из Пожаревца и Војног архива и Института за савремену историју Србије, нагласивши да му је изузетно драго што је институцији коју представља, после 13 градова Србије и Бањалуке из Републике Српске, указана част да буде домаћин тако значајне поставке која негује прошлост и чува историју и културу српског народа.

 

С. С.