НАШОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ ОТВОРЕНА ВРАТА ЗА 100 МИЛИОНА КУПАЦА Ево шта доноси споразум о слободној трговини између Србије и Египта

Министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић појашњава да ће споразум важити од дана ратификације како у нашем, тако и у египатском парламенту. 

„За пољопривредне производе он постаје ефективан. Одмах се или скидају комплетно царинске стопе или се оне умањују. Споразумом је покривено 87 одсто пољопривредних производа, од тога 50 одсто се одмах скида са царинске листе”, објаснио је Момировић. 

Подсетио је да српски пољопривредници годишње извезу јабуке у вредности нешто мањој од 100 милиона евра. „Добили смо шансу, добили смо тржиште и ја сам уверен да ће наши људи то озбиљно схватити. 

Говорећи о културолошким разликама између Србије и Египта, Момировић подсећа да су Београд и Каиро вековима били део Османског царства, те да те разлике нису толико уочљиве. „Слични су нам укуси. Наравно, за многе ствари, пре свега када причамо о кондиторским производима, у које спадају наполитанке и чоколаде, ви морате много да инвестирате како би се људи навикли на укусе. 

Такође, и када је реч о ајвару, џемовима”, казао је Момировић. 

Ово није поклон, ово је прилика”, нагласио је Момировић. 

Како је навео, споразум ће у наредним годинама обезбедити радна места за неколико хиљада новозапослених, али и веће цене за домаће пољопривреднике, посебно узгајиваче воћа. 

На питање колики је потенцијал египатског тржишта, Момировић истиче да Србија има производе који њима недостају, али и да наша земља жели јевтиније да увози цитрусе, ананас, манго и остало јужно воће. 

„Овим споразумом ми правимо један велики искорак у односу на све земље у окружењу и нема никакве сумње да ће трговина с Египтом већ следеће године порасти за педесетак милиона евра, да ћемо за неколико година имати трговинску размену од око 300 милиона евра. Прошле године она је била на нивоу 80 милиона, али је била нестабилна”, рекао је Момировић. 

Министар додаје да је ово прилика и за фармацеутску и за грађевинску индустрију, а пре свега за произвођаче у области керамике. 

„Отворили смо једно заиста велико тржиште, највеће тржиште у арапском свету. Трећу најразвијенију економију у Африци или другу, сад зависи како гледате, Нигерија и Египат су ту негде. Јужна Африка је мало одскочила, тако да градимо економску мрежу која ће бити врло подстицајна за наше компаније”, рекао је Момировић. 

Момировић наводи да пољопривредници морају своје засаде да формирају на начин који је у складу са најновијим трендовима, као и да се оријентишу на актуелне сорте. „Не можемо да радимо на исти начин као пре десет, двадесет или тридесет година. Ако очекујемо да имамо велике приходе, морамо да се прилагођавамо”, истакао је он. 

Е. Д. Н.