NAŠOJ POLJOPRIVREDI OTVORENA VRATA ZA 100 MILIONA KUPACA Evo šta donosi sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović pojašnjava da će sporazum važiti od dana ratifikacije kako u našem, tako i u egipatskom parlamentu. 

„Za poljoprivredne proizvode on postaje efektivan. Odmah se ili skidaju kompletno carinske stope ili se one umanjuju. Sporazumom je pokriveno 87 odsto poljoprivrednih proizvoda, od toga 50 odsto se odmah skida sa carinske liste”, objasnio je Momirović. 

Podsetio je da srpski poljoprivrednici godišnje izvezu jabuke u vrednosti nešto manjoj od 100 miliona evra. „Dobili smo šansu, dobili smo tržište i ja sam uveren da će naši ljudi to ozbiljno shvatiti. 

Govoreći o kulturološkim razlikama između Srbije i Egipta, Momirović podseća da su Beograd i Kairo vekovima bili deo Osmanskog carstva, te da te razlike nisu toliko uočljive. „Slični su nam ukusi. Naravno, za mnoge stvari, pre svega kada pričamo o konditorskim proizvodima, u koje spadaju napolitanke i čokolade, vi morate mnogo da investirate kako bi se ljudi navikli na ukuse. 

Takođe, i kada je reč o ajvaru, džemovima”, kazao je Momirović. 

Ovo nije poklon, ovo je prilika”, naglasio je Momirović. 

Kako je naveo, sporazum će u narednim godinama obezbediti radna mesta za nekoliko hiljada novozaposlenih, ali i veće cene za domaće poljoprivrednike, posebno uzgajivače voća. 

Na pitanje koliki je potencijal egipatskog tržišta, Momirović ističe da Srbija ima proizvode koji njima nedostaju, ali i da naša zemlja želi jevtinije da uvozi citruse, ananas, mango i ostalo južno voće. 

„Ovim sporazumom mi pravimo jedan veliki iskorak u odnosu na sve zemlje u okruženju i nema nikakve sumnje da će trgovina s Egiptom već sledeće godine porasti za pedesetak miliona evra, da ćemo za nekoliko godina imati trgovinsku razmenu od oko 300 miliona evra. Prošle godine ona je bila na nivou 80 miliona, ali je bila nestabilna”, rekao je Momirović. 

Ministar dodaje da je ovo prilika i za farmaceutsku i za građevinsku industriju, a pre svega za proizvođače u oblasti keramike. 

„Otvorili smo jedno zaista veliko tržište, najveće tržište u arapskom svetu. Treću najrazvijeniju ekonomiju u Africi ili drugu, sad zavisi kako gledate, Nigerija i Egipat su tu negde. Južna Afrika je malo odskočila, tako da gradimo ekonomsku mrežu koja će biti vrlo podsticajna za naše kompanije”, rekao je Momirović. 

Momirović navodi da poljoprivrednici moraju svoje zasade da formiraju na način koji je u skladu sa najnovijim trendovima, kao i da se orijentišu na aktuelne sorte. „Ne možemo da radimo na isti način kao pre deset, dvadeset ili trideset godina. Ako očekujemo da imamo velike prihode, moramo da se prilagođavamo”, istakao je on. 

E. D. N.