ВАРАЈУ НАС КОД КУПОВИНЕ ОВИХ 7 НАМИРНИЦА Продају сир а заправо је тесто, у црни хлеб додају боју, А ОВА ће вас посебно ШОКИРАТИ
Преваре се обично раде како би се уштедело на самом производу, па се најчешће стављају јефтини састојци који се после ароматизују или мењају на друге начине
Преваре у вези са храном у Србији нису у потпуности законски регулисане и санкционисане, те је највећа обмана потрошача код производа као што су чоколада, сокови, кафа, мед, сир, црни хлеб и ракија, показао је извештај Државне ревизорске институције о сврсисходности пословања "Безбедност хране у Србији".
Преваре се обично раде како би се уштедело на самом производу, па се најчешће стављају јефтини састојци који се после ароматизују или мењају на друге начине како би личили на праве производе, што се тиче укуса.
Нутриционисткиња Бранка Мирковић је за 24седам објаснила за сваки производ на који начин произвођачи користе рупе у закону или варају купце.
- Имате две врсте преваре потрошача. Једна је узимање јефтинијих састојака за припремање, а друга је код паковања, да остане иста цена а мања количина, што потрошач и не примети - прича она.
Што се тиче чоколаде, произвођачи често какао табле продају под називом чоколада, иако се ради о много јефтинијем, али и нутритивно лошијем производу.
- Често у декларацији немате наведен какао путер већ кокосову масноћу. Чоколада мора да има какао путер или какаовац. У какао табле се ставља какаовац нижег квалитета. Обично се узима најлошији па се додаје хемија да би се појачао укус. Права чоколада и какаовац имају магнезијума, као и нутритивне вредности. А какао табла само личи на чоколаду - прича она.
Нутриционисткиња објашњава да је и кафа један од производа са којом се врше преваре.
- Узима се често кафа најнижег квалитета, меље се и онда пре паковања пролази поред турбине која убацује одређену арому. Али то уопште не значи да кафа има неко добро порекло, већ само одређену арому, као да је са одређеног подручја. То чак и пише на паковању, само што потрошачи с тим нису упознати. Чим је отворите, она лепо мирише, али када је следећи пут користите видите да она апсолутно нема тај мирис - каже она.
Велике преваре се праве и са соковима, углавном због мање количине воћа него што пише на декларацији.
- База се углавном прави од јефтиног воћа, а може и од бундеве. Чак неки произвођачи користе неке врсте кромпира. И онда добијате ту густину, али где има јако мало правог воћа. Додају се исто мириси, ароме, боја... - каже она.
Што се тиче меда, у њега се ставља глукозно-фруктозни сируп који има сличну боју, али нема никакве везе са правим медом.
- Тај сируп се прави од екстракта кукуруза. Њега чак негде декларишу као пекарски мед. Али је то апсолутно чист шећер са неком текстуром и бојом меда. Ту је проблем што трговци уопште не проверавају да ли је то мед. Како продавац да, они то тако купе, декларишу и ставе на полицу. Постоје начини како да лажни мед препознате, али то можете да проверите тек када га купите - каже она.
Једна од занимљивих превара је у вези са сиром.
- У тим декларацијама пише, рецимо, "моцарела" и, додато, "веган". То значи да то није права моцарела него да је прављена од пареног теста. То је такозвани лажни или биљни сир који се прави од пареног теста, уз додавање боја, арома и у облику какав год желите. Можете да га направите од фете, младог сира, качкаваља... То је веома јефтина замена, чим се не прави од млека и нема тај процес сазревања. Иначе, парено тесто се добија кувањем житарица, након чега се добије једна слузава, жута маса. У њу се потом додају разни састојци да би добила густину, арому... То вам је, практично, угљени хидрат. Ви у сиру имате протеин, тј. казеин, а овде га нема. А онда имате и врсту преваре да негде додају казеин, па људи који хоће да посте или су вегани не прочитају декларацију него производ поједу - објаснила је она.
Једна од намирница која често изазива контроверзе јесте црни хлеб. Велики број људи заправо не зна шта је прави црни хлеб а шта није.
Неки сматрају да црни хлеб мора много да кошта и да виша цена гарантује квалитет, али нутриционисткиња Мирковић каже да цена може бити висока и због тога што је додато више хемије, како би се очувала свежина и слично.
- Имате, рецимо, хлеб који је јефтинији, али је здравији од скупог хлеба. Црни хлеб се прави од тамније житарице и један део зрна љуске се меље. С друге стране, поједини произвођачи праве бели хлеб и онда у њега додају боју. Прави црни хлеб се прави од тежег брашна и квасац мање може да га подигне. Дакле, ако бели и црни хлеб имају исту грамажу, црни ће физички изгледати мањи - објаснила је она како разликовати ове хлебове.
Последња на листи производа преко којих нас варају трговци јесте ракија.
Ту постоји много начина преваре - од тога да се у обичан алкохол додају разне ароме, па до мешања праве и лажне ракије због количине и слично.
- Негде јесте сигурније да се ракија купује у радњама а не на пијаци, поготово не од непознатих људи - каже она.
Иначе, нутриционисткиња објашњава да је основни проблем са "лажном" храном то што не уносите никакве хранљиве вредности, за разлику од оне хране која је права.
- Имате идеју да сте унели протеине, а у ствари сте са лажним сиром унели угљене хидрате. Значи, једете хлеб са хлебом! То не значи да можете да се отрујете, али дуготрајном употребом тих производа не уносите оно што вам је потребно. А посебна прича је то што произвођачи некад подигну цену, да буде већа од правих, и тако варају купце - објаснила је нутриционисткиња Митровић.
