VARAJU NAS KOD KUPOVINE OVIH 7 NAMIRNICA Prodaju sir a zapravo je testo, u crni hleb dodaju boju, A OVA će vas posebno ŠOKIRATI

Prevare u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, te je najveća obmana potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija, pokazao je izveštaj Državne revizorske institucije o svrsishodnosti poslovanja "Bezbednost hrane u Srbiji".

Prevare se obično rade kako bi se uštedelo na samom proizvodu, pa se najčešće stavljaju jeftini sastojci koji se posle aromatizuju ili menjaju na druge načine kako bi ličili na prave proizvode, što se tiče ukusa.

Nutricionistkinja Branka Mirković je za 24sedam objasnila za svaki proizvod na koji način proizvođači koriste rupe u zakonu ili varaju kupce.

- Imate dve vrste prevare potrošača. Jedna je uzimanje jeftinijih sastojaka za pripremanje, a druga je kod pakovanja, da ostane ista cena a manja količina, što potrošač i ne primeti - priča ona.

Što se tiče čokolade, proizvođači često kakao table prodaju pod nazivom čokolada, iako se radi o mnogo jeftinijem, ali i nutritivno lošijem proizvodu.

- Često u deklaraciji nemate naveden kakao puter već kokosovu masnoću. Čokolada mora da ima kakao puter ili kakaovac. U kakao table se stavlja kakaovac nižeg kvaliteta. Obično se uzima najlošiji pa se dodaje hemija da bi se pojačao ukus. Prava čokolada i kakaovac imaju magnezijuma, kao i nutritivne vrednosti. A kakao tabla samo liči na čokoladu - priča ona.

Nutricionistkinja objašnjava da je i kafa jedan od proizvoda sa kojom se vrše prevare.

- Uzima se često kafa najnižeg kvaliteta, melje se i onda pre pakovanja prolazi pored turbine koja ubacuje određenu aromu. Ali to uopšte ne znači da kafa ima neko dobro poreklo, već samo određenu aromu, kao da je sa određenog područja. To čak i piše na pakovanju, samo što potrošači s tim nisu upoznati. Čim je otvorite, ona lepo miriše, ali kada je sledeći put koristite vidite da ona apsolutno nema taj miris - kaže ona.

Velike prevare se prave i sa sokovima, uglavnom zbog manje količine voća nego što piše na deklaraciji.

- Baza se uglavnom pravi od jeftinog voća, a može i od bundeve. Čak neki proizvođači koriste neke vrste krompira. I onda dobijate tu gustinu, ali gde ima jako malo pravog voća. Dodaju se isto mirisi, arome, boja...  - kaže ona.

Što se tiče meda, u njega se stavlja glukozno-fruktozni sirup koji ima sličnu boju, ali nema nikakve veze sa pravim medom.

- Taj sirup se pravi od ekstrakta kukuruza. Njega čak negde deklarišu kao pekarski med. Ali je to apsolutno čist šećer sa nekom teksturom i bojom meda. Tu je problem što trgovci uopšte ne proveravaju da li je to med. Kako prodavac da, oni to tako kupe, deklarišu i stave na policu. Postoje načini kako da lažni med prepoznate, ali to možete da proverite tek kada ga kupite - kaže ona.

Jedna od zanimljivih prevara je u vezi sa sirom.

- U tim deklaracijama piše, recimo, "mocarela" i, dodato, "vegan". To znači da to nije prava mocarela nego da je pravljena od parenog testa. To je takozvani lažni ili biljni sir koji se pravi od parenog testa, uz dodavanje boja, aroma i u obliku kakav god želite. Možete da ga napravite od fete, mladog sira, kačkavalja... To je veoma jeftina zamena, čim se ne pravi od mleka i nema taj proces sazrevanja. Inače, pareno testo se dobija kuvanjem žitarica, nakon čega se dobije jedna sluzava, žuta masa. U nju se potom dodaju razni sastojci da bi dobila gustinu, aromu... To vam je, praktično, ugljeni hidrat. Vi u siru imate protein, tj. kazein, a ovde ga nema. A onda imate i vrstu prevare da negde dodaju kazein, pa ljudi koji hoće da poste ili su vegani ne pročitaju deklaraciju nego proizvod pojedu - objasnila je ona.

Jedna od namirnica koja često izaziva kontroverze jeste crni hleb. Veliki broj ljudi zapravo ne zna šta je pravi crni hleb a šta nije.

Neki smatraju da crni hleb mora mnogo da košta i da viša cena garantuje kvalitet, ali nutricionistkinja Mirković kaže da cena može biti visoka i zbog toga što je dodato više hemije, kako bi se očuvala svežina i slično.

- Imate, recimo, hleb koji je jeftiniji, ali je zdraviji od skupog hleba. Crni hleb se pravi od tamnije žitarice i jedan deo zrna ljuske se melje. S druge strane, pojedini proizvođači prave beli hleb i onda u njega dodaju boju. Pravi crni hleb se pravi od težeg brašna i kvasac manje može da ga podigne. Dakle, ako beli i crni hleb imaju istu gramažu, crni će fizički izgledati manji - objasnila je ona kako razlikovati ove hlebove.

Poslednja na listi proizvoda preko kojih nas varaju trgovci jeste rakija.

Tu postoji mnogo načina prevare - od toga da se u običan alkohol dodaju razne arome, pa do mešanja prave i lažne rakije zbog količine i slično.

- Negde jeste sigurnije da se rakija kupuje u radnjama a ne na pijaci, pogotovo ne od nepoznatih ljudi - kaže ona.

Inače, nutricionistkinja objašnjava da je osnovni problem sa "lažnom" hranom to što ne unosite nikakve hranljive vrednosti, za razliku od one hrane koja je prava.

- Imate ideju da ste uneli proteine, a u stvari ste sa lažnim sirom uneli ugljene hidrate. Znači, jedete hleb sa hlebom! To ne znači da možete da se otrujete, ali dugotrajnom upotrebom tih proizvoda ne unosite ono što vam je potrebno. A posebna priča je to što proizvođači nekad podignu cenu, da bude veća od pravih, i tako varaju kupce - objasnila je nutricionistkinja Mitrović.

24.sedam