ДАНАС 82 ГОДИНЕ ОД БИТКЕ НА КОЗАРИ Крваво страдање српских цивила у Другом светском рату 23.000 ДЕЦЕ ЗАВРШИЛО У ЛОГОРИМА
На Мраковици ће данас бити обележене 82 године од Битке на Козари, током које је убијено око 40.000 српских цивила, а 68.000 је одведено у логоре, међу којима више од 23.000 деце.
Обележавању 82. годишњице Битка на Козари, које организују одбори за неговање традиције ослободилачких ратова влада Србије и Републике Српске, присуствоваће и председник Републике Српске Милорад Додик и председник Народне скупштине Ненад Стевандић, преноси Срна.
Парастос ће бити служен код спомен-крста, а на Централном споменику биће положени венци и цвеће.
Офанзива на Козару под кодним називом "Западна Босна" почела је 10. јуна 1942. године, када су немачке и усташке јединице са око 35.000 војника затвориле обруч око слободне територије козарске области.
У опкољеном подручју 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило је збег са око 80.000 српских цивила.
Током офанзиве на Козари и у Поткозарју спаљено је, уништено и опљачкано 140 села.
Партизанске јединице су у ноћи између 3. и 4. јула 1942. године, након интензивне битке, пробиле обруч код брда Патрија између Приједора и Козарске Дубице.
Из непријатељског обруча успело је да се пробије око 800 бораца и 10.000 цивила, док је заробљено 68.600 српских цивила, међу којима више од 23.000 деце, који су одведени у логоре Јасеновац и Стару Градишку, где су подвргнути мучењу и најсуровијим методама усмрћивања.
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да је Козара, једно од многобројних места монструозног страдања недужних Срба, крвава епопеја, те да у историји српског народа није било ниједне генерације која није доживела "своју" Козару.
Додик је, поводом обележавања 82 године од Битке на Козари, рекао за Срну да је легендарна планина Козара само један од сведока српске муке, патње и страдања од немачких нациста и усташа у Другом светском рату.
Према речима Додика, о каквом погрому и добро испланираном геноциду над српским народом, децом, женама и старцима је реч, говори и тужна чињеница да су сва села на Козари 1942. године остала без мушке главе, а да су после Другог светског рата Козарчани 18 година чекали на првог регрута за војску.