За нешто више од годину дана заплењено скоро 12 килограма злата

Ови резултати потврђују да кријумчари не мирију ни у време коронавируса, нити маре за моралне назоре, већ их интересује искључиво профит.

Прошлог петка, цариници су, у сарадњи са полицијом, открили и запленили златни накит чија је укупна вредност процењена на износ од готово 23.000 евра.

Накит је откривен на граничном прелазу Градина, на улазу у Србију, када је на ред за редовну контролу пристигао аутомобил немачких регистарских ознака којим је седам путника путовало из Бугарске ка Немачкој. Возилом је управљао 38-годишњи бугарски држављанин, чија је супруга била међу путницима. Иако су на питање службеника сви одговорили да немају ништа да пријаве, уследила је детаљна контрола која је то демантовала.

Наиме, у торби која се налазила иза возачевог седишта, за коју се као власник пријавила возачева супруга, међу личним стварима, откривено је и 760 грама непријављеног златног накита спакованог у више пластичних кесица. Највише је било прстења – чак 18 комада, потом 16 златних наруквица, пет пари минђуша, два привеска за косу, пет огрлица, неколико наруквица и једна огрлица од вештачких материјала са детаљима од злата, али и једна плетена огрлица са дукатима тешка чак 266 грама.

Након откривања непријављеног златног накита, возачева супруга је изјавила да је реч о породичном накиту, што свакако не може бити разлог за непријављивање.

Да је будност цариника на још вишем нивоу управо због уобичајених летњих гужви, које многи користе као прилику за различите видове кријумчарења, показује и заплена из јула, када је пронађено преко 600 грама златног накита, које је један путник покушао да илегално пренесе преко границе у несесеру са козметиком.

На Келебији откривено 160 сребрњака

Српски цариници су на граничном прелазу Келебија запленили 160 сребрњака које су путници без пријављивања покушали да унесу у земљу.

Сребрњаци су откривени,у аутомобилу ''Nissan Qashqai'' аустријских регистарских ознака, којим су путовали мајка и син, а који су рекли да немају ништа да пријаве. Међутим, током контроле пртљага утврђено је да то не одговара истини јер су цариници у кеси са гардеробом и козметиком коју су путници ставили на задње седиште, открили и 150 сребрних новчића за које су путници рекли да су заборавили да их пријаве. Даљом контролом утврђено је да се још 10 сребрњака налази у торбици сувозача. Реч је о јубиларним сребрним кованицама са натписом ''Elizabeth II нуие оне dollar'' израђеним од сребра изузетне чистоће.

Прекршај је откривен 24. јула на улазној страни прелаза Батровци, када су цариници у сарадњи са полицијом за детаљан преглед издвојили „масерати“ француских регистарских ознака. Њиме је сам путовао млађи мушкарац, држављанин Турске, који је prеthodno рекао да нема ништа за пријављивање, сем личног пртљага.

Међутим, приликом детаљног прегледа, у једној од торби која се налазила у пртљажнику аутомобила, пронађен је козметички несесер пун наруквица и дуката, чија је вредност процењена на око 27.000 евра.

Како путник није пријавио златни накит, нити је имао било какву документацију о његовом пореклу, против њега је покренут прекршајни поступак пред надлежним судом, до чијег ће окончања поменуто злато бити задржано.

Интересантни су и случајеви из фебруара ове године, када су цариници открили злато у памперс пеленама и кеси са храном, док је готово килограм златног накита, чија је вредност процењена на преко три милиона динара, пронађен као у колоквијалној пошалици - око врата.

Како су навели у Управи царина, тридесетдвогодишњи Македонац албанског порекла, наиме, није буквално имао поменути накит на себи, већ је ручну торбицу пуну злата окачио око врата, скривајући је испод закопчане јакне.

Цариници су 15. марта на прелазу Градина, у сарадњи са полицијом, у yеpu сакоа једног путника пронашли и запленили златне плочице и дукате, чија је вредност процењена на више од милион динара. Он је рекао да му је познато да се злато мора пријавити на граници, а да су се плочице и дукати заправо сасвим случајно нашли у yеpu његовог сакоа. Ту их је наводно „затурила“ његова ћерка, која се са њима играла, а он је пре пута пропустио да их извади и остави код куће.

Пријавити при преласку границе

Добро је познато да су драгоцености врста преносивих средстава плаћања, те да се као такви, једнако као и новац у готовини, морају пријавити при преласку границе.

У Управи царина подсећају да непријављивање већих количина накита и других драгоцености повлачи са собом ризик да буде привремено или трајно одузет. Истовремено, ризикује се и да аутомобил буде задржан, уколико вредност откривених драгоцености прелази једну трећину вредности возила у коме су кријумчарене.

Куриозитет је да се ради о „јужноафричким Кругерандима“ од којих је један искован 1975, а други 2019. године. Мада их цариници до сада нису откривали, реч је о једном од најраспрострањенијих златника на свету који се производе од злата ископаног у богатим налазиштима Јужне Африке. На предњој страни је лик Пола Кругеранда, који је био председник ове државе у другој половини 19 века, а на полеђини златника је јужноафрички национални симбол антилопа „спрингбок“.

Кријумчари злато, било у полугама, накиту или кованицама, крију у свим деловима возила, али и у торбицама, ципелама, брусхалтерима, дечјим играчкама... Златни накит је откриван и у тетрапацима од сокова и млека, готовим јелима, шупљинама вешалица за гардеробу, а на Градини је пре неколико година кријумчар сакрио килограм и по златног накита у тегле ајвара. Цариници су га налазили у свим облицима: у праху, листићима, полугама, преко ломљеног и претопљеног, али је највише било накита.

Злато се најчешће шверцује из Турске ка земљама Европске уније због велике разлике у цени. Тај бизнис је типичан пример велике економске кризе, али и све лошије социјалне ситуације. Шверц злата увек је био привлачан кријумчарима широм света, па и онима који с таквим намерама пролазе кроз нашу земљу. По неким изворима, злато се на црном тржишту веома добро котира чак и у „уређеним” земљама попут Швајцарске, Белгије, Холандије, Луксембурга… Од почетка глобалне економске кризе, цена злата на тржишту се повећала, а самим тим и број кријумчара.

Д. Николић