Za nešto više od godinu dana zaplenjeno skoro 12 kilograma zlata

Ovi rezultati potvrđuju da krijumčari ne miriju ni u vreme koronavirusa, niti mare za moralne nazore, već ih interesuje isključivo profit.

Prošlog petka, carinici su, u saradnji sa policijom, otkrili i zaplenili zlatni nakit čija je ukupna vrednost procenjena na iznos od gotovo 23.000 evra.

Nakit je otkriven na graničnom prelazu Gradina, na ulazu u Srbiju, kada je na red za redovnu kontrolu pristigao automobil nemačkih registarskih oznaka kojim je sedam putnika putovalo iz Bugarske ka Nemačkoj. Vozilom je upravljao 38-godišnji bugarski državljanin, čija je supruga bila među putnicima. Iako su na pitanje službenika svi odgovorili da nemaju ništa da prijave, usledila je detaljna kontrola koja je to demantovala.

Naime, u torbi koja se nalazila iza vozačevog sedišta, za koju se kao vlasnik prijavila vozačeva supruga, među ličnim stvarima, otkriveno je i 760 grama neprijavljenog zlatnog nakita spakovanog u više plastičnih kesica. Najviše je bilo prstenja – čak 18 komada, potom 16 zlatnih narukvica, pet pari minđuša, dva priveska za kosu, pet ogrlica, nekoliko narukvica i jedna ogrlica od veštačkih materijala sa detaljima od zlata, ali i jedna pletena ogrlica sa dukatima teška čak 266 grama.

Nakon otkrivanja neprijavljenog zlatnog nakita, vozačeva supruga je izjavila da je reč o porodičnom nakitu, što svakako ne može biti razlog za neprijavljivanje.

Da je budnost carinika na još višem nivou upravo zbog uobičajenih letnjih gužvi, koje mnogi koriste kao priliku za različite vidove krijumčarenja, pokazuje i zaplena iz jula, kada je pronađeno preko 600 grama zlatnog nakita, koje je jedan putnik pokušao da ilegalno prenese preko granice u neseseru sa kozmetikom.

Na Kelebiji otkriveno 160 srebrnjaka

Srpski carinici su na graničnom prelazu Kelebija zaplenili 160 srebrnjaka koje su putnici bez prijavljivanja pokušali da unesu u zemlju.

Srebrnjaci su otkriveni,u automobilu ''Nissan Qashqai'' austrijskih registarskih oznaka, kojim su putovali majka i sin, a koji su rekli da nemaju ništa da prijave. Međutim, tokom kontrole prtljaga utvrđeno je da to ne odgovara istini jer su carinici u kesi sa garderobom i kozmetikom koju su putnici stavili na zadnje sedište, otkrili i 150 srebrnih novčića za koje su putnici rekli da su zaboravili da ih prijave. Daljom kontrolom utvrđeno je da se još 10 srebrnjaka nalazi u torbici suvozača. Reč je o jubilarnim srebrnim kovanicama sa natpisom ''Elizabeth II nuie one dollar'' izrađenim od srebra izuzetne čistoće.

Prekršaj je otkriven 24. jula na ulaznoj strani prelaza Batrovci, kada su carinici u saradnji sa policijom za detaljan pregled izdvojili „maserati“ francuskih registarskih oznaka. Njime je sam putovao mlađi muškarac, državljanin Turske, koji je prethodno rekao da nema ništa za prijavljivanje, sem ličnog prtljaga.

Međutim, prilikom detaljnog pregleda, u jednoj od torbi koja se nalazila u prtljažniku automobila, pronađen je kozmetički neseser pun narukvica i dukata, čija je vrednost procenjena na oko 27.000 evra.

Kako putnik nije prijavio zlatni nakit, niti je imao bilo kakvu dokumentaciju o njegovom poreklu, protiv njega je pokrenut prekršajni postupak pred nadležnim sudom, do čijeg će okončanja pomenuto zlato biti zadržano.

Interesantni su i slučajevi iz februara ove godine, kada su carinici otkrili zlato u pampers pelenama i kesi sa hranom, dok je gotovo kilogram zlatnog nakita, čija je vrednost procenjena na preko tri miliona dinara, pronađen kao u kolokvijalnoj pošalici - oko vrata.

Kako su naveli u Upravi carina, tridesetdvogodišnji Makedonac albanskog porekla, naime, nije bukvalno imao pomenuti nakit na sebi, već je ručnu torbicu punu zlata okačio oko vrata, skrivajući je ispod zakopčane jakne.

Carinici su 15. marta na prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, u yepu sakoa jednog putnika pronašli i zaplenili zlatne pločice i dukate, čija je vrednost procenjena na više od milion dinara. On je rekao da mu je poznato da se zlato mora prijaviti na granici, a da su se pločice i dukati zapravo sasvim slučajno našli u yepu njegovog sakoa. Tu ih je navodno „zaturila“ njegova ćerka, koja se sa njima igrala, a on je pre puta propustio da ih izvadi i ostavi kod kuće.

Prijaviti pri prelasku granice

Dobro je poznato da su dragocenosti vrsta prenosivih sredstava plaćanja, te da se kao takvi, jednako kao i novac u gotovini, moraju prijaviti pri prelasku granice.

U Upravi carina podsećaju da neprijavljivanje većih količina nakita i drugih dragocenosti povlači sa sobom rizik da bude privremeno ili trajno oduzet. Istovremeno, rizikuje se i da automobil bude zadržan, ukoliko vrednost otkrivenih dragocenosti prelazi jednu trećinu vrednosti vozila u kome su krijumčarene.

Kuriozitet je da se radi o „južnoafričkim Krugerandima“ od kojih je jedan iskovan 1975, a drugi 2019. godine. Mada ih carinici do sada nisu otkrivali, reč je o jednom od najrasprostranjenijih zlatnika na svetu koji se proizvode od zlata iskopanog u bogatim nalazištima Južne Afrike. Na prednjoj strani je lik Pola Krugeranda, koji je bio predsednik ove države u drugoj polovini 19 veka, a na poleđini zlatnika je južnoafrički nacionalni simbol antilopa „springbok“.

Krijumčari zlato, bilo u polugama, nakitu ili kovanicama, kriju u svim delovima vozila, ali i u torbicama, cipelama, brushalterima, dečjim igračkama... Zlatni nakit je otkrivan i u tetrapacima od sokova i mleka, gotovim jelima, šupljinama vešalica za garderobu, a na Gradini je pre nekoliko godina krijumčar sakrio kilogram i po zlatnog nakita u tegle ajvara. Carinici su ga nalazili u svim oblicima: u prahu, listićima, polugama, preko lomljenog i pretopljenog, ali je najviše bilo nakita.

Zlato se najčešće švercuje iz Turske ka zemljama Evropske unije zbog velike razlike u ceni. Taj biznis je tipičan primer velike ekonomske krize, ali i sve lošije socijalne situacije. Šverc zlata uvek je bio privlačan krijumčarima širom sveta, pa i onima koji s takvim namerama prolaze kroz našu zemlju. Po nekim izvorima, zlato se na crnom tržištu veoma dobro kotira čak i u „uređenim” zemljama poput Švajcarske, Belgije, Holandije, Luksemburga… Od početka globalne ekonomske krize, cena zlata na tržištu se povećala, a samim tim i broj krijumčara.

D. Nikolić