За 11 месеци потрага за 244 особе, осам није нађено

Лане од 237 пријављених нестанака на овом подручју није решено шест, саопштила је за „Дневник” новосадска полиција.

Годинама је пракса да се пријаве о несталим особама које подносе родитељи, старатељи, супружници или родбина особа која нестану, у новосадској Полицијској управи примају, у просеку посматрајући, готово сваки дан. Ипак, бар четири петине лица за којима се трага појави се сама, односно врати се кући. Случај се никад не затвара ако нестала особа није пронађена, а веома је мало нерасветљених догађаја.

У сећању оперативаца су многи случајеви, а сваки је посебан на свој начин. Упечатљив је пример о којем смо писали, кад је мајка пријавила нестанак сина старијег од 30 година након што се он три дана није појавио у кући.

– Пронађен је на граници с Италијом – присећа се један инспектор за потражну делатност. – Једноставно није желео да јој се јави. Такође, једна мајка је пријавила нестанак сина, а утврђено је да је он ухапшен у Аустрији због одређеног кривичног дела. Није реткост да се за лица за која има индиција да су у иностранству подаци траже преко Интерпола.

Начин рада у таквим ситуацијама је уобичајен. Оперативци одмах расписују објаву за несталим лицима, у коју уносе комплетене генералије, уз карактерстике као што су висина, развијеност тела, облик лица, боја косе и очију, говор, особене ознаке (ожиљци, тетоваже, младежи) и било шта што може указати на карактеристична обележја. У пријави се наводе и разлози због којих је лице могло отићи од куће или нестати. Преко система везе аутоматски се обавешатавају колеге на терену о томе ко је нестао уз опис особних карактеристика.

Углавном, у готово 90 процената, ради се о малолетницима, који неретко нестају услед поремећених односа у породици. Већином се у таквим случајевима испостави да су нестали у критичном периоду заправо били код друга, другарице, девојке или момка.

Једна седамнестогодишњакиња из сасвим нормалне породице, мало-мало па оде. Родитељи јој не прихватају момка.

Дешава се понекад да се открије и насиље над децом при томе, али не у великом броју. Најчешће нестају девојчице или малолетнице које избегавају школу, и то кад родитељи бране неки везу.

Како сазнајемо од оперативаца, породица готово увек има неке сумње у аутеничност поруке или сматра да је покојник натеран да тако нешто напише. Било је неколико таквих случајева и ове године, али је увек у тим приликама утврђено да се заиста ради о суициду јер, на крају се у Институту за судску медицину обави обдукција која потврђује узрок смрти па се и на тај начин отклања сумња.

У неколико случајева годишње у Јужнобачком округу епилог трагања је проналазак леша, али то се дешава ретко, а годинама ниједан смртни исход нема везе с кривичним делом или насиљем, односно истрага је утврдила да се ради о самоубиствима. Суицид се у великој већини повезује с финансијским проблемима или психичким поремећајима, кажу у полицији.

Понекад нестају старија, сенилна лица, која, кад изађу из стана, забораве адресу на коју треба да се врате или се ради о самоубиствима због немаштине или болести. Особе која се одлуче да себи прекрате живот углавном оставе опроштајна писма.

Неретко стижу и пријаве за нестанак штићеника Дечјег села у Сремској Каменици, када се не врате из провода у прописано и очекивано време. Полиција у таквим ситуацијама не нагађа, већ активно и озбиљно проверава случајеве. Али, такве особе веома брзо и проналази.

Често, након два или три дана, родитељи и старатељи јављају да се потрага обустви јер су се малолетници вратили кући. Кад се они појаве или их припадници МУП-а пронађу, обавезно у разговор укључују, уз родитеље, стручњаке из Центра за социјални рад, као и колеге које сузбијају малолетничку делинквенцију. 

Нестају и лица због финансијских проблема. Дешава се да оставе опроштајна писма, а потом изврше самоубиство, неретко скоком у Дунав, па их касније и пронађу у тој реци. Без обзира на то да ли је остављен наговештај на тај чин, полиција проверава све околности догађаја.

М. Вујачић