Za 11 meseci potraga za 244 osobe, osam nije nađeno

Lane od 237 prijavljenih nestanaka na ovom području nije rešeno šest, saopštila je za „Dnevnik” novosadska policija.

Godinama je praksa da se prijave o nestalim osobama koje podnose roditelji, staratelji, supružnici ili rodbina osoba koja nestanu, u novosadskoj Policijskoj upravi primaju, u proseku posmatrajući, gotovo svaki dan. Ipak, bar četiri petine lica za kojima se traga pojavi se sama, odnosno vrati se kući. Slučaj se nikad ne zatvara ako nestala osoba nije pronađena, a veoma je malo nerasvetljenih događaja.

U sećanju operativaca su mnogi slučajevi, a svaki je poseban na svoj način. Upečatljiv je primer o kojem smo pisali, kad je majka prijavila nestanak sina starijeg od 30 godina nakon što se on tri dana nije pojavio u kući.

– Pronađen je na granici s Italijom – priseća se jedan inspektor za potražnu delatnost. – Jednostavno nije želeo da joj se javi. Takođe, jedna majka je prijavila nestanak sina, a utvrđeno je da je on uhapšen u Austriji zbog određenog krivičnog dela. Nije retkost da se za lica za koja ima indicija da su u inostranstvu podaci traže preko Interpola.

Način rada u takvim situacijama je uobičajen. Operativci odmah raspisuju objavu za nestalim licima, u koju unose kompletene generalije, uz karakterstike kao što su visina, razvijenost tela, oblik lica, boja kose i očiju, govor, osobene oznake (ožiljci, tetovaže, mladeži) i bilo šta što može ukazati na karakteristična obeležja. U prijavi se navode i razlozi zbog kojih je lice moglo otići od kuće ili nestati. Preko sistema veze automatski se obavešatavaju kolege na terenu o tome ko je nestao uz opis osobnih karakteristika.

Uglavnom, u gotovo 90 procenata, radi se o maloletnicima, koji neretko nestaju usled poremećenih odnosa u porodici. Većinom se u takvim slučajevima ispostavi da su nestali u kritičnom periodu zapravo bili kod druga, drugarice, devojke ili momka.

Jedna sedamnestogodišnjakinja iz sasvim normalne porodice, malo-malo pa ode. Roditelji joj ne prihvataju momka.

Dešava se ponekad da se otkrije i nasilje nad decom pri tome, ali ne u velikom broju. Najčešće nestaju devojčice ili maloletnice koje izbegavaju školu, i to kad roditelji brane neki vezu.

Kako saznajemo od operativaca, porodica gotovo uvek ima neke sumnje u auteničnost poruke ili smatra da je pokojnik nateran da tako nešto napiše. Bilo je nekoliko takvih slučajeva i ove godine, ali je uvek u tim prilikama utvrđeno da se zaista radi o suicidu jer, na kraju se u Institutu za sudsku medicinu obavi obdukcija koja potvrđuje uzrok smrti pa se i na taj način otklanja sumnja.

U nekoliko slučajeva godišnje u Južnobačkom okrugu epilog traganja je pronalazak leša, ali to se dešava retko, a godinama nijedan smrtni ishod nema veze s krivičnim delom ili nasiljem, odnosno istraga je utvrdila da se radi o samoubistvima. Suicid se u velikoj većini povezuje s finansijskim problemima ili psihičkim poremećajima, kažu u policiji.

Ponekad nestaju starija, senilna lica, koja, kad izađu iz stana, zaborave adresu na koju treba da se vrate ili se radi o samoubistvima zbog nemaštine ili bolesti. Osobe koja se odluče da sebi prekrate život uglavnom ostave oproštajna pisma.

Neretko stižu i prijave za nestanak štićenika Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, kada se ne vrate iz provoda u propisano i očekivano vreme. Policija u takvim situacijama ne nagađa, već aktivno i ozbiljno proverava slučajeve. Ali, takve osobe veoma brzo i pronalazi.

Često, nakon dva ili tri dana, roditelji i staratelji javljaju da se potraga obustvi jer su se maloletnici vratili kući. Kad se oni pojave ili ih pripadnici MUP-a pronađu, obavezno u razgovor uključuju, uz roditelje, stručnjake iz Centra za socijalni rad, kao i kolege koje suzbijaju maloletničku delinkvenciju. 

Nestaju i lica zbog finansijskih problema. Dešava se da ostave oproštajna pisma, a potom izvrše samoubistvo, neretko skokom u Dunav, pa ih kasnije i pronađu u toj reci. Bez obzira na to da li je ostavljen nagoveštaj na taj čin, policija proverava sve okolnosti događaja.

M. Vujačić