ТЕМА “ДНЕВНИКА”: За седам месеци на рекама одузето 20 тона нафте           

Царинска служба Србије је без дилеме „прва линија одбране“ када је прекогранични шверц било које робе у питању, па самим тим и нафте.

У оквиру Одељења за сузбијање кријумчарења постоји тим за контролу водених путева који поседује пет најсавременијих чамаца, три патролна и два десантна који су опремљени радарским и системом за осматрање

- Чињеница је да је царинска служба током 2018. године остварила рекордан резултат када је реч о запленама кријумчарене нафте, јер је одузето 254 тоне нафте и нафтних деривата. То је изузетан резултат, јер се према досадашњој статистици види да се просечно годишње заплени око 30 тона горива, док је од почетка 2019. године одузето већ око 20 тона кријумчарених нафтних деривата - саопштено је “Дневнику” из Управе царина.

Највеће заплене ове године забележене су на Дунаву код Панчева и Ковина. Мањак погонског горива од чак 5.400 литара је откривен је 1. јула контролом словачког брода у близини шљункаре у Панчеву, док је друга по величини заплена забележена у јуну код Ковина када је у једном комбију откривено 3.000 литара нафте спремне за даљу дистрибуцију.

- Поред редовних контрола на копну, царина посебну пажњу посвећује контроли кријумчарења нафте воденим путем – бродовима који улазе и излазе из наше земље. Кретање бродова на пловном путу Дунав-Сава-Тиса, њихова ризична заустављања и друге активности које указују на потенцијалну криминалну активност прате се преко Речног информационог система (РИС) - кажу за “Дневник” у Управи царина.

У оквиру Одељења за сузбијање кријумчарења постоји тим за контролу водених путева који поседује пет најсавременијих чамаца, три патролна и два десантна који су опремљени радарским и системом за осматрање, а све активности се прате и у Командном центру Управе царина.

Кријумчари на рекама раде у мањим групама, али су изузетно организовани, имају брзе чамце и специјалне барже за превоз горива, којима лако пристају уз страни брод са ког преузимају гориво које потом превозе до обале и стављају у сиве токове на домаћем тржишту.

- Држава је директно оштећена, јер ове криминалне групе узурпирају новац намењен државном buyеtu и наш посао је да спречимо њихово деловање. То међутим није нимало лак задатак, јер групе које се баве овим видом кријумчарења нису безопасне: наоружани су и не презају ни од чега. Цариници и полицајци су често изложени опасностима приликом праћења, контроле и откривања речних кријумчара нафте - наглашавају у Управи царина.

Један од најучесталијих модалитета кријумчарења нафте и нафтних деривата је управо манипулација подацима о стању погонског дизел-горива на бродовима који пролазе кроз нашу земљу. Наиме, бродови имају право на тзв. погонско гориво које не подлеже плаћању дажбина и акциза, па је управо то разлог због чега се његовом продајом уместо коришћењем може направити профит који је привлачан кријумчарима. Управо због тога често и сама посада свесно учествује у шверцу горива.

Последњи у низу таквих случајева забележени прошле недеље приликом контроле два брода која су код Великог Градишта испловљавала из Србије. У њима су цариници открили мањак од скоро 2.500 литара горива, због чега се на име новчаних казни у државни buyеt слило пола милиона динара.

Поред кријумчарења које се спречава на рекама, значајни резултати у сузбијању тог вида шверца су заправо остварени на копну. Реч је о далеко компликованијим видовима превара које се базирају на покушају да се нафтни деривати лажно представе како би се избегло плаћање увозних дажбина карактеристично за акцизну робу.

С таквим случајевима Управа царина се у више наврата сусрела током протекле године, када су, координираним радом Одељења за анализу и управљање ризиком и Одељења за сузбијање кријумчарења, откривене значајне количине пријављиване као „кондензат природног гаса“ и „маст добијена од нафте – уље за кочнице“ на које се дажбине не плаћају.

- Код нелегалног промета акцизних производа постоје и елементи организованог криминала, што захтева блиску сарадњу свих органа који се баве сузбијањем сиве економије, али и интензивну размену информација с међународним организацијама и страним царинским администрацијама. Резултати остварени током прошле године управо су плод интензивне међуресорне и међународне сарадње - предочавају у Управи царина.

Д. Николић

М. Бозокин

Фото: Управа царина