TEMA “DNEVNIKA”: Za sedam meseci na rekama oduzeto 20 tona nafte
Zbog enormnih zarada krijumčarenje nafte je uvek u trendu, s tim da količina zaplenjenih derivata varira u zavisnosti od mnogih faktora.
Carinska služba Srbije je bez dileme „prva linija odbrane“ kada je prekogranični šverc bilo koje robe u pitanju, pa samim tim i nafte.
U okviru Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja postoji tim za kontrolu vodenih puteva koji poseduje pet najsavremenijih čamaca, tri patrolna i dva desantna koji su opremljeni radarskim i sistemom za osmatranje
- Činjenica je da je carinska služba tokom 2018. godine ostvarila rekordan rezultat kada je reč o zaplenama krijumčarene nafte, jer je oduzeto 254 tone nafte i naftnih derivata. To je izuzetan rezultat, jer se prema dosadašnjoj statistici vidi da se prosečno godišnje zapleni oko 30 tona goriva, dok je od početka 2019. godine oduzeto već oko 20 tona krijumčarenih naftnih derivata - saopšteno je “Dnevniku” iz Uprave carina.
Najveće zaplene ove godine zabeležene su na Dunavu kod Pančeva i Kovina. Manjak pogonskog goriva od čak 5.400 litara je otkriven je 1. jula kontrolom slovačkog broda u blizini šljunkare u Pančevu, dok je druga po veličini zaplena zabeležena u junu kod Kovina kada je u jednom kombiju otkriveno 3.000 litara nafte spremne za dalju distribuciju.
- Pored redovnih kontrola na kopnu, carina posebnu pažnju posvećuje kontroli krijumčarenja nafte vodenim putem – brodovima koji ulaze i izlaze iz naše zemlje. Kretanje brodova na plovnom putu Dunav-Sava-Tisa, njihova rizična zaustavljanja i druge aktivnosti koje ukazuju na potencijalnu kriminalnu aktivnost prate se preko Rečnog informacionog sistema (RIS) - kažu za “Dnevnik” u Upravi carina.
U okviru Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja postoji tim za kontrolu vodenih puteva koji poseduje pet najsavremenijih čamaca, tri patrolna i dva desantna koji su opremljeni radarskim i sistemom za osmatranje, a sve aktivnosti se prate i u Komandnom centru Uprave carina.
Krijumčari na rekama rade u manjim grupama, ali su izuzetno organizovani, imaju brze čamce i specijalne barže za prevoz goriva, kojima lako pristaju uz strani brod sa kog preuzimaju gorivo koje potom prevoze do obale i stavljaju u sive tokove na domaćem tržištu.
- Država je direktno oštećena, jer ove kriminalne grupe uzurpiraju novac namenjen državnom buyetu i naš posao je da sprečimo njihovo delovanje. To međutim nije nimalo lak zadatak, jer grupe koje se bave ovim vidom krijumčarenja nisu bezopasne: naoružani su i ne prezaju ni od čega. Carinici i policajci su često izloženi opasnostima prilikom praćenja, kontrole i otkrivanja rečnih krijumčara nafte - naglašavaju u Upravi carina.
Jedan od najučestalijih modaliteta krijumčarenja nafte i naftnih derivata je upravo manipulacija podacima o stanju pogonskog dizel-goriva na brodovima koji prolaze kroz našu zemlju. Naime, brodovi imaju pravo na tzv. pogonsko gorivo koje ne podleže plaćanju dažbina i akciza, pa je upravo to razlog zbog čega se njegovom prodajom umesto korišćenjem može napraviti profit koji je privlačan krijumčarima. Upravo zbog toga često i sama posada svesno učestvuje u švercu goriva.
Poslednji u nizu takvih slučajeva zabeleženi prošle nedelje prilikom kontrole dva broda koja su kod Velikog Gradišta isplovljavala iz Srbije. U njima su carinici otkrili manjak od skoro 2.500 litara goriva, zbog čega se na ime novčanih kazni u državni buyet slilo pola miliona dinara.
Pored krijumčarenja koje se sprečava na rekama, značajni rezultati u suzbijanju tog vida šverca su zapravo ostvareni na kopnu. Reč je o daleko komplikovanijim vidovima prevara koje se baziraju na pokušaju da se naftni derivati lažno predstave kako bi se izbeglo plaćanje uvoznih dažbina karakteristično za akciznu robu.
S takvim slučajevima Uprava carina se u više navrata susrela tokom protekle godine, kada su, koordiniranim radom Odeljenja za analizu i upravljanje rizikom i Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja, otkrivene značajne količine prijavljivane kao „kondenzat prirodnog gasa“ i „mast dobijena od nafte – ulje za kočnice“ na koje se dažbine ne plaćaju.
- Kod nelegalnog prometa akciznih proizvoda postoje i elementi organizovanog kriminala, što zahteva blisku saradnju svih organa koji se bave suzbijanjem sive ekonomije, ali i intenzivnu razmenu informacija s međunarodnim organizacijama i stranim carinskim administracijama. Rezultati ostvareni tokom prošle godine upravo su plod intenzivne međuresorne i međunarodne saradnje - predočavaju u Upravi carina.
D. Nikolić
M. Bozokin
Foto: Uprava carina
