Тема "Дневника": Сузбијање кријумчарења и трговине уметничким делима
Крађе уметничких дела и културних добара поново су дошле у жижу јавности након што је слика академика Влаха Буковца „Благовештенски сабор 1861. године“ прекјуче у Цириху предата представницима српског Тужилаштва за организовани криминал и Музеја Војводине.
Слика, чија се новчана вредност процењује на између 600.000 и милион евра, после скоро 30 година, данас поподне биће изложена у холу Покрајинске владе.
Ово уметничко дело представља културно благо од непроцењивог значаја, а украдено је, заједно са још три слике, 28. новембра 1993. године у Челареву, приликом провале у дворац породице Дунђерски. У том тренутку се у челаревском дворцу, депандансу Музеја Војводине, налазила стална поставка стилског намештаја.
Августа прошле године, 28 година од крађе овог значајног уметничког дела, у стану С. Г. пронађена је слика Влаха Буковца. Наиме, припадници СБПОК-а Министарства унутрашњих послова Србије и Тужилаштва за организовани криминал, у сарадњи са швајцарском полицијом и тужилаштвом разбили су четворочлану криминалну групу, чији је С. Г. организатор. Швајцарска полиција је у Цириху осим С. Г., ухапсила још једног члана ове организоване криминалне групе, док су припадници СБПОК-а ухапсилаи друга два члана у Београду.
Дела из Сент Галена пронађена у Крагујевцу
У оквиру акције усмерене на сузбијање кријумчарења и трговине културним добрима, полиција је у Крагујевцу пре пет година пронашла и одузела слику-скицу Паје Јовановића „Крунисање цара Душана“, чија је вредност процењена на више од 50.000 евра, акварел Васе Поморишца „Берба грожђа“, цртеже Уроша Предића „Мушки акт“ и Зоре Петровић „Женски акт“, као и слику Милића од Мачве и цртеж Саве Шумановића. Ових шест уметничких слика и цртежа, у крадене су октобра 2014. године у Сент Галену у Швајцарској.
Слика „Благовештенски сабор 1861. године“ Влаха Буковца припада Музеју Војводине, а уписана је и у Регистар културних добара од изузетног значаја за Србију. На слици је приказан сабор Срба у Аустријском царству, који је одржан 2. априла 1861. на дан црквеног празника Благовештење, и окупио је најугледније представнике Срба из Угарске.
Министарка културе и информисања Маја Гојковић рекла је да је враћање дела Влаха Буковца показатељ опредељености Србије за заштиту и очување културног наслеђа, као и упорности и истрајности да се украдена дела пронађу и врате тамо где припадају.
Интересантан је и случај слике Паје Јовановића „Стражар“ која је заплењена на аеродрому „Никола Тесла“, када је један путник покушао без пријављивања да је унесе у земљу.
Подсетимо, прекршај је откривен 15.јула прошле године, када се приликом контроле путника који су у Београд допутовали из Беча тридесетдеветогодишњи Београђанин, по преузимању пртљага са карусела упутио ка излазу преко зеленог контролног пролаза, намењеног путницима који немају ништа за царињење. Међутим, цариници су приметили да на колицима за превоз пртљага превози и предмет који обликом подсећа на уметничку слику, а који је био упакован у заштитну врећу. Замолили су га да пртљаг стави на рендген ради провере, а да предмет упакован у врећу распакује како би видели о чему се ради.
Убрзо се пред службеницима указала урамљена уметничка слика, а provеrom ostalog prtljaga koji jе putnik sa sobom nosio pronađеna jе originalna dokumеntacija iz kojе sе vidеlo da jе rеč o slici „Stražar“, dimеnzija 70X56 cеntimеtara, čuvеnog srpskog slikara Pajе Jovanovića.
Осим оригиналног рачуна, који је са свим таксама плаћених аустријској држави гласио на износ од 137.500 евра, нашао се и оверен образац за повраћај ПДВ-а.
Како је тада појаснила министарка културе и информисања Маја Гојковић, слика Паје Јовановића је купљена у Аустрији на легалан начин, за шта постоје папири и зна се ко је купац.
Да за крадљивце уметничких дела нема недоступних простора говори и случај од пре петнаест година када је из новосадског музеја украдена Рембрантова слика „Портрет оца” из 1630, која је пронађена на подручју Сремске Митровице 2013. године. Реч је о уметничком делу непроцењиве вредности које је украдено из Музеја града Новог Сада 8. јануара 2006. године, када су две маскиране и наоружане особе везале чувара и осим те слике, украли још три - Рубенсовог „Сенеку”, „Ноћни пејзаж с рибаром” Пјера Франческа Мола и слику „Глава Христа” непознатог немачко-холандског аутора из 16. века. Одмах после крађе, све слике су убачене у Интерполову базу података украдених уметничких дела.
Подсећања ради, пљачка је изведена професионално јер, осим што није било повређених, све слике су извађене из рамова у којима су биле без икаквих оштећења. Рембрант је чуван у посебној витрини са системом отварања, који је захтевао више времена за откључавање, али ни витрина није претрпела оштећења.
Након крађе, стручњаци су проценили да Рембрантова слика вреди најмање 2,5 милиона фунти. Тада се спекулисало и о томе да ли је дело заиста насликао чувени холандски мајстор или неко од његових ученика, али је наведено да је свакако веома вредна.
Иначе, „Портрет оца” је краден и раније, средином деведесетих година прошлог века, након чега је пронађен у Шпанији.
Из Народног музеја у Београду, марта 1996, украдена је „Купачица” Пјера Огиста Реноара, а пронађена је после четири дана. Вредност слике је процењена на милион и по долара, а крадљивци су ухапшени врло брзо, када су покушали да је продају за 40.000 тадашњих немачких марака. После тога национални музеј је дела из стране збирке трајно склонио у музејске депое.
Слике, скулптуре, статуе и реликвије су најчешће предмет крађе. По појединим проценама, на илегалном тржишту украдених уметнина за годину се заради од две до четири и по милијарде евра.
Д. Николић