Tema "Dnevnika": Suzbijanje krijumčarenja i trgovine umetničkim delima
Krađe umetničkih dela i kulturnih dobara ponovo su došle u žižu javnosti nakon što je slika akademika Vlaha Bukovca „Blagoveštenski sabor 1861. godine“ prekjuče u Cirihu predata predstavnicima srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal i Muzeja Vojvodine.
Slika, čija se novčana vrednost procenjuje na između 600.000 i milion evra, posle skoro 30 godina, danas popodne biće izložena u holu Pokrajinske vlade.
Ovo umetničko delo predstavlja kulturno blago od neprocenjivog značaja, a ukradeno je, zajedno sa još tri slike, 28. novembra 1993. godine u Čelarevu, prilikom provale u dvorac porodice Dunđerski. U tom trenutku se u čelarevskom dvorcu, depandansu Muzeja Vojvodine, nalazila stalna postavka stilskog nameštaja.
Avgusta prošle godine, 28 godina od krađe ovog značajnog umetničkog dela, u stanu S. G. pronađena je slika Vlaha Bukovca. Naime, pripadnici SBPOK-a Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Tužilaštva za organizovani kriminal, u saradnji sa švajcarskom policijom i tužilaštvom razbili su četvoročlanu kriminalnu grupu, čiji je S. G. organizator. Švajcarska policija je u Cirihu osim S. G., uhapsila još jednog člana ove organizovane kriminalne grupe, dok su pripadnici SBPOK-a uhapsilai druga dva člana u Beogradu.
Dela iz Sent Galena pronađena u Kragujevcu
U okviru akcije usmerene na suzbijanje krijumčarenja i trgovine kulturnim dobrima, policija je u Kragujevcu pre pet godina pronašla i oduzela sliku-skicu Paje Jovanovića „Krunisanje cara Dušana“, čija je vrednost procenjena na više od 50.000 evra, akvarel Vase Pomorišca „Berba grožđa“, crteže Uroša Predića „Muški akt“ i Zore Petrović „Ženski akt“, kao i sliku Milića od Mačve i crtež Save Šumanovića. Ovih šest umetničkih slika i crteža, u kradene su oktobra 2014. godine u Sent Galenu u Švajcarskoj.
Slika „Blagoveštenski sabor 1861. godine“ Vlaha Bukovca pripada Muzeju Vojvodine, a upisana je i u Registar kulturnih dobara od izuzetnog značaja za Srbiju. Na slici je prikazan sabor Srba u Austrijskom carstvu, koji je održan 2. aprila 1861. na dan crkvenog praznika Blagoveštenje, i okupio je najuglednije predstavnike Srba iz Ugarske.
Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković rekla je da je vraćanje dela Vlaha Bukovca pokazatelj opredeljenosti Srbije za zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa, kao i upornosti i istrajnosti da se ukradena dela pronađu i vrate tamo gde pripadaju.
Interesantan je i slučaj slike Paje Jovanovića „Stražar“ koja je zaplenjena na aerodromu „Nikola Tesla“, kada je jedan putnik pokušao bez prijavljivanja da je unese u zemlju.
Podsetimo, prekršaj je otkriven 15.jula prošle godine, kada se prilikom kontrole putnika koji su u Beograd doputovali iz Beča tridesetdevetogodišnji Beograđanin, po preuzimanju prtljaga sa karusela uputio ka izlazu preko zelenog kontrolnog prolaza, namenjenog putnicima koji nemaju ništa za carinjenje. Međutim, carinici su primetili da na kolicima za prevoz prtljaga prevozi i predmet koji oblikom podseća na umetničku sliku, a koji je bio upakovan u zaštitnu vreću. Zamolili su ga da prtljag stavi na rendgen radi provere, a da predmet upakovan u vreću raspakuje kako bi videli o čemu se radi.
Ubrzo se pred službenicima ukazala uramljena umetnička slika, a proverom ostalog prtljaga koji je putnik sa sobom nosio pronađena je originalna dokumentacija iz koje se videlo da je reč o slici „Stražar“, dimenzija 70X56 centimetara, čuvenog srpskog slikara Paje Jovanovića.
Osim originalnog računa, koji je sa svim taksama plaćenih austrijskoj državi glasio na iznos od 137.500 evra, našao se i overen obrazac za povraćaj PDV-a.
Kako je tada pojasnila ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, slika Paje Jovanovića je kupljena u Austriji na legalan način, za šta postoje papiri i zna se ko je kupac.
Da za kradljivce umetničkih dela nema nedostupnih prostora govori i slučaj od pre petnaest godina kada je iz novosadskog muzeja ukradena Rembrantova slika „Portret oca” iz 1630, koja je pronađena na području Sremske Mitrovice 2013. godine. Reč je o umetničkom delu neprocenjive vrednosti koje je ukradeno iz Muzeja grada Novog Sada 8. januara 2006. godine, kada su dve maskirane i naoružane osobe vezale čuvara i osim te slike, ukrali još tri - Rubensovog „Seneku”, „Noćni pejzaž s ribarom” Pjera Frančeska Mola i sliku „Glava Hrista” nepoznatog nemačko-holandskog autora iz 16. veka. Odmah posle krađe, sve slike su ubačene u Interpolovu bazu podataka ukradenih umetničkih dela.
Podsećanja radi, pljačka je izvedena profesionalno jer, osim što nije bilo povređenih, sve slike su izvađene iz ramova u kojima su bile bez ikakvih oštećenja. Rembrant je čuvan u posebnoj vitrini sa sistemom otvaranja, koji je zahtevao više vremena za otključavanje, ali ni vitrina nije pretrpela oštećenja.
Nakon krađe, stručnjaci su procenili da Rembrantova slika vredi najmanje 2,5 miliona funti. Tada se spekulisalo i o tome da li je delo zaista naslikao čuveni holandski majstor ili neko od njegovih učenika, ali je navedeno da je svakako veoma vredna.
Inače, „Portret oca” je kraden i ranije, sredinom devedesetih godina prošlog veka, nakon čega je pronađen u Španiji.
Iz Narodnog muzeja u Beogradu, marta 1996, ukradena je „Kupačica” Pjera Ogista Renoara, a pronađena je posle četiri dana. Vrednost slike je procenjena na milion i po dolara, a kradljivci su uhapšeni vrlo brzo, kada su pokušali da je prodaju za 40.000 tadašnjih nemačkih maraka. Posle toga nacionalni muzej je dela iz strane zbirke trajno sklonio u muzejske depoe.
Slike, skulpture, statue i relikvije su najčešće predmet krađe. Po pojedinim procenama, na ilegalnom tržištu ukradenih umetnina za godinu se zaradi od dve do četiri i po milijarde evra.
D. Nikolić